Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 38

О РОЕЕ

Наставак са стране 29

јачину гласа, положаје и покрете тела. Када кажем да станете пар ће променити улоге. Онај ко је говорио ДА, сада ће говорити НЕ а његов пар обрнуто." (Код сајентолога то изгледа овако: одитор, сајентолошки гуру, седи непомично испред нововрбованог који на њега урла, бесни, прети му, изговара псовке и погрде; да би показао снагу своје воље, одитор ћути и не прави чак ни гримасе.)

Ево још једне игре за израду погодног људског материјала који ће одговарати концепцији доба мондијализма (елита „просветљених" влада робовима): „Поделићемо се у парове и нека се парови међу собом договоре ко ће бити „робот“, а ко програмер.. Програмери ће стати иза својих „робота“. Команде за управљање „роботима" налазе се на следећим местима: „дугме“ на темену главе значи „стани“, „дугме“ на врху кичменог стуба значи „напред“, „дугме“ на средини леђа значи „крени назад“, „дугме“ на левом рамену значи „крени лево", а „дугме“ на десном рамену значи „крени десно". „РОБОТИ" ЋЕ ЗАТВОРИТИ ОЧИ, ОПУСТИТИ СЕ И ПРЕПУСТИТИ СЕ ДА ИХ ПРОГРАМЕРИ ВОДЕ" (подвлачење наше, нап. аут.) Програмери ће програмирати кретање „робота" водећи рачуна о кретању других „робота“ да не би дошло до судара. После два минута „робот" и програмер мењају улоге".

Ево и навикавања на далекоисточна верска учења: „ЈИН ЈАНГ (стојимо или седимо у кругу) „Ја ћу игру почети тако што ћу рећи ЈИН и држаћу руке у овом положају (водитељ диже леву руку изнад главе, полусавијену у правцу десно, а десну на грудима, такође

Поштовани,

Овим писмом Вас обавештавамо о почетку школског програма и љубазно Вас молимо за сарадњу. Велика и угледна светска компанија „Ргос!егвибатћје", произвођач колекције хигијенских производа за жене Ајуауз, организовала је образовни програм „Промене у пубертету" који је осмишљен да помогне школама да обраде важну тему о психофизичким променама које се догађају девојчицама.

Програм је успешно реализован 2002. године у 450 школа и њиме је обухваћено 42.370 ученица. Овогодишњи програм „Промене у пубертету" такође нуди младима изворе знања о пубертету на приступачан и практичан начин. Програм је првобитно развијен у Великој Британији од стране саветника за здравствено образовање и медицинских сестара у школама. Током извођења, он је темељно проверен у преко 250 школа и добио је високе оцене за приступ, садржај и практичност. Овај програм се спроводи у више од тридесет земаља. „Ргос(ега батбје“ | са задовољством програм представља и код нас.

Министарство _ просвете и спорта подржава програм „Промене у пубертету" који је оцењен као веома користан јер садржи образовну компоненту у смислу подизања нивоа здравствене културе ученика и нуди значајна обавештења о психофизичком развоју деце и даје позитиван допри-

И НЕ а Да 38 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

сопати5

Љутице Богдана 1а/У1, 11000 Београд тел: +381 11 663 773; 3670 251

факс: +381 11 3670 054

е-та : то(дсоттипба(ев. сот

полусавијену у лево). Први десно од мене ће то поновити и покрет и ЈИН, па затим трећи и тако редом ће ЈИн са оваквим покретом „путовати“ у десну страну док неко не каже ЈАНГ и савије руке на супротан начин." итд. итсл.

Ту је и позната окултистичка њу ејџ техника „вођене. имагинације" („гшдед пшпасегу") у игри „Да ли си ти ПРУИ7" Игру треба играти у мраку или жмурећи: „Слушајте сада. Знате ли шта је то ПРУИ27 ПРУИ је једно чудно али изразито симпатично чланковито биће које чезне за љубављу. Његова невоља је у том што то не може да саопшти људима око себе јер је нем и непокретан. Међутим, довољно је да га додирнете и осетите сву чаролију љубави и пријатељства и да постанете део њега, постанете ПРУИ. Зато га вреди потражити и додирнути чак и по цену да постанете неми и непокретни као он. (..) Ланац ПРУИ-а лагано расте док сви не постанемо ПРУИ, ЧЛАНКОВИТО БИЋЕ ПУНО ЉУБАВИ" (подвлачење наше, нап. аут.).

Ауторима приручника „Игром до спознаје" мора се признати да су понудили и неколико класичвиХ игара („ћорава бака", „возић", „и около салата", итд.) Али, већина других су сасвим у складу са потребом да се деца навикну на њу ејџ технике и начин мишљења који подразумева слом логике.

А сада да видимо како изгледају главне радионице, оне помоћу којих нешто треба учити. Сваки сусрет, и са децом млађег узраста (од) Т до ТУ разреда) и са децом старијег узраста (од У до УШ разреда), почиње типски. Водитељ им се обраћа говорећи како ће обрађивати разне теме на спе-

нос васпитању младих, посебно у области личне хигијене.

Циљеви програма су:

– Информисање о свим аспектима промена које доноси пубертет – Усвајање тих информација

– Примена информација на нивоу практичних знања

– Превенција неинформисаности Програм је бесплатан и намењен је девојчицама које похађају МТ разред основне школе, Ги Ш разред средње школе са предавањима посебно прилагођеним узрасту. Предавања ће одржавати медицински стучњаци у времену од 45 минута, и неће реметити наставни програм.

Час се“састоји из:

– предавања

– видео пројекције

– разговора са ученицима и

– поделе поклона

Програм је планиран да се одржи током другог полугодишта 2003. године у свим већим местима у Републици Србији те Вас молимо да нам изађете у сусрет и дозволите одржавање предавања и у Вашој школи. Ако имате питања у вези спровођења програма молимо вас обратите се на телефоне: 011/663-773, 663-778, 663-636, 367-02-51 (контакт особа Ирена Вучковић).

У нади да ћемо и даље успешно сарађивати, унапред Вам се захваљујемо.

Драшко Танкосић, тапагпр Фтесгог СОММОМБ Ваге 4.0.0.

цифичан начин, који се зове „радионица", и како радионице трају два сата, а ко неће – не мора да учествује (принцип добровољности је услован; јер, ако већи део дечје групе учествује у некој активности, дете које одбије учешће биће „бела врана", а малишани се тога често највише боје.)

Још у игри „Предмети у врећи" види се који је основни поступак мајстора за психо-радионице; намерно глупирање, довођење деце у стање апсурда, што пмогућава убацивање порука које одговарају водитељу; те поруке, да се деца не налазе су стању смањене перцептивне осетљивости, не би могле да прођу. Ево описа радње: „Сва деца седе у кругу и водитељ им каже: 'Ево једне занимљиве игре у којој се појављују две кључне речи: велико и мало. Свако ће у реченици коју каже користити ове две речи и то на следећи начин, нпр. ја ћу почети: На великом петлу је мали облак, следећи ће наставити: Мали облак је ставио велику машну, и тако редом', свако наставља тако што понавља крај реченице свог претходника и додаје нешто"... Затим се прелази на опозитни пар мокро-суво, па се може доћи и до реченице типа: СУВОЈ СТРУЈИ ЈЕ ПОБЕГАО МОКРИ ЗЕЦ...

Радионица „Кад би се риба звала птица“ очито има за циљ слуђивање деце у значајној области њиховог развоја: вербалној комуникацији. Деца треба да измисле себи неко друго име од онога којим се зову, и да се претварају да су неко други од онога што заиста јесу. Деца треба да пса зову мачком и замишљају шта би с њим било да је мачка, а затим треба да „РАЗМРДАЈУ" ВЕЗУ ИЗМЕЂУ ИМЕНА И ЗНАЧЕЊА" (тако пишу ауторке приручника), тако што ће замислити афричко племе које ствари зове другачије од нас, па, рецимо, кажу: „Погледај доле међу дрвећем како жубори један КАМЕН а на небу лете РИБЕ". Биће ту и реченица типа (доследно цитирамо): „1. Заврнуо сам славину и ЖАБА је престала да цури; (...) 4. Кад затворим врата од саксије, не дува промаја; 5. Кад падне мрак свако мора да упали ПЕГЛУ да би могао да види", итд.

О чему је заправо реч7

О власти над језиком. Довољно је сетити се да у Орвеловом роману „1984. свако од робова Великог Брата мора да свим бићем усвоји исказе: „Рат је мир", „Слобода је ропство", „Незнање је моћ". Ево шта о томе каже познати руски сектолог др Александар Дворкин у тексту о промени парадигме у области духовности: „Ко контролише језик човечанства, контролише његове мисли“, рекао је човек који је написао, по Мом мишљењу, најбољу књигу о тоталитаризму – Џорџ Орвел.

Домаћи комунисти, који су на власт дошли 1917, одлично су то

схватили. Они су постали свесни

да, ако желе да се 'озбиљно и дуго", зацаре у Русији, ако желе да завладају умовима наших суграђана, морају да из њихове свести искорене руски језик, језик који је обликовала православна вера, и који је по природи својој хришћански. И они су одмах почели да намећу свој совјетски новоговор, којим је, кроз деценију, почео да говори већи део земље. Сећам се дпесмице, чини ми се Маршакове, у којој радознали и пионир пита свог седокосог деду за значење њему непознатих речи какве су "жандарм', 'слуга', "чиновник", 'цар', 'Бог' (како ли је, јадниче, певало 'Интернационалу' не знајући значење тих речи7) А дедица се сећа да су, ето, биле такве ру-

жне речи у његовој младости, и радује се што их унук већ може не знати."2

А руски сектолог, ђакон Андреј Курајев, додаје и ово: „По

тачном исказу Витгенштајна, "границе мога језика су – границе мога света'. Човек не види оно за шта нема ознаке у његовој лексици. Језик дакле није никаква ситница. Орган којим човек посматра свет – уопште нису очи. Човек свет гледа својим језиком. Оно за шта у мом језику нема речи – то и не постоји. Ја не видим оно што не могу да именујем. Макар пет пари наочара да имам, у лабораторији физичара ја ништа не видим – јер на залихама немам речи којима бих могао да уочим његову апаратуру. (...) Реч очовечује свет, твори од 'свете за себе' "свет за мене'. Није случајно прва заповест дата Адаму била заповест давања имена. Није случајно што пресељеници пре свега именују локална рељефна обележја.

· Планине, шуме, поточићи морају

престати да буду безимени – тек тада је ту могуће људски живети. (...) Зато је тако неопходно пазити на свој језик: реч дарује стварност ономе што именује."3

Један од веома битних елемената борбе за Њу Ејџ је борба против ауторитета (наравно, не против тоталитарног квази-ауторитета, него против ауторитета као таквог). Радионица „наставник са машном у коси свира гитаРу“ сасвим је у складу са овом тенденцијом (она се даје деци од У до УШ разреда). Ауторке веле да се та игра примењује да би се деца ослободила страха од строгих наставника. Али, не само њих; „Ова игра стратегија може се применити на разне друге изворе непријатних осећања, а посебно страха, као што су РОДИТЕЉИ, ЖИВОТИЊЕ" (подвлачење наше, нап. аут.)

Дакле, родитељи и наставници својој деци могу да уливају страх попут неког крволочног пса... А ево и текста за ослобађање од фрустрација: „Сада ћемо мало да маштамо. Прво, удобно лезите. заузмите место у простору које вам највише одговара, затворите очи, опустите се, осетите како мирно и ритмично дишете. Замислите сада неког свог лошег наставника (доста смо их до сада помињали), замислите га онаквог какав јесте али да је на плафону. Нека стоји или седи залепљен за плафон... Добро га погледајте не може вам ништа јер је на плафону... Сада га замислите како иде трчећи у један угао плафона па се тамо скупи... па бауља до другог краја плафона... Сада нека поста-

не љубичаст, то је он, ваш настав--

ник, али је скроз љубичаст... Сада нека постане скроз зелен... Сада нека постане скроз жут... Сада нека брзо мења боје, сад је љубичаст, па зелен па жут, љубичаст, зелен, жут, љубичаст, зелен, жут... Сада има сукњицу и машницу у коси... Нека сада игра као балерина... погледајте га добро има розе балетске патике и прави пируете,.. Сада је у исцепаним фармеркама и свира гитару... Свира неки госк или ћеауу тега] има дугу косу коју забацује у ритму музике... ваш наставник има 16 година... сада има још мање година, има 10 година, видите шта ради, игра кликере... лежи у прашини и игра кликере, сав је прашњав а колена су му сва у огреботинама од падања... сада има 5 година... видите како сад изгледа и шта ради... сав је умазан од чоколаде коју је јео... А сад је ваш наставник беба, замислите га како изгледа као беба... беби је испала цуцла, и плаче, вришти... узнемирен је... можда је уплашен... дохватите му цуцлу и

Е 15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

ставите му је у.уста... Да ли се бе. ба сада смирила... Ако хоћете ста. вите бебу у крило и љуљушкајте је.. Учините нешто да се беба смири и осети сигурном... (ОВДЕ ВОДИТЕЉ ПРАВИ ДУЖУ ПА. УЗУ ДА БИ ДЕЦА ШТО ДУЖЕ ОСТАЛА С ТИМ ОСЕЋА. ЊЕМ). Сада смо завршили... Протегните се... погледајте полако око себе... Устаните... Погледајте по соби, погледајте мало једни друге... Осетите како је пријатно

Ае тЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕ. ТЕ И СПОРТА Сектор за развој образ СУАД АЈ просветну сарг Број: 78-02-02-Н18/2003-06

ЕНИ О 0) кументације у којо сан програм „Пром МА АЕ 55 МАУ КОРЕЈЕ школе и првог и тре реда средње школе, штавамо Вас о след

а от ЗОСИМ ГО ел ТУ о ЕУ ЈЕО У О МИ АУ слу подизања нивоа = ствене културе учен као такав га подржава

МАУРТИЧ И ТИТУ спорта Републике О УУ ЈИ ШД РА УУ УУ | У ЕАААЗИАЕЕ лама, ради договора његове реализације.

С поштовањем,

пе а 1 Доц. др Тинде ОИ

кад се не плашите!" А препорука гласи: „БИЛО БИ ДОБРО ДА ОВУ РАДИОНИЦУ НЕ ВОДЕ НАСТАВНИЦИ ЈЕР ЈЕ ВЕЛИКА ВЕРОВАТНОЋА ДА СЕ ЖЕЉЕНИ ЕФЕКАТ НЕЋЕ ОСТВАРИТИ" (подвлачење наше, нап. аут.).

Затим деца треба да нацртају „најсмешније страшно".

У игри „Шта имамо у свом телу" следећи су кораци: „1. Навођење деце да размишљају о унутрашњости тела; 2. Вођена фантазија „унутрашњости тела"; 3. Цртање унутрашњости тела на основу вођене фантазије, „мала силуета“; 4. Цртање, исецање и качење на себе појединих унутрашњих ргана; 5. Цртање и попуњавање „велике силуете",.. Деци се на сугестиван, полухипнотички начин сугерише да замисле своју кожу прозирном и да гледају шта се налази у њиховом телу. Затим треба да нацртају шта су видела. Али како7 Ево упутства: „ДЕЦА ЦРТАЈУ ЛЕЖЕЋИ НА СТОМАЦИМА И ДОДИРУЈУЋИ СЕ САМО СТОПАЛИМА, ЧИНЕЋИ ТАКО „ЗВЕЗДУ“. ОВА ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДЕЦЕ. ИАКО НЕПРИРОДНА ЗА ЦРТАЊЕ, ПОКАЗАЛА СЕ КАО НАЈПРИХВАТЉИВИЈА КАДА ЈЕ ВАЖНО ШТО ВИШЕ СМАЊИТИ СТЕРЕОТИПНОСТ ДЕЧЈИХ ЦРТЕЖА. НА ОВАЈ НАЧИН СВАКО ДЕТЕ У НАЈГОРЕМ СЛУЧАЈУ ВИДИ ЦРТЕЖЕ САМО СВОЈИХ СУСЕДА" (и то се зове спонтаност и дечја креативност...)

Има у играоницама још којечега. Деца се уче како да суде кривцу мењајући тачке гледишта („Крив је није крив па да ли је