Књижевне новине, 01. 06. 2004., стр. 17

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 1–30. јун 2004.

утрадан после свога говора у Сенату и

дан уочи одговора гетским изасланици-

ма. Гај Марције оде у посету својој версници Лелији, кћери витеза Невија. Беше љубичасто пролећио предвечерје и Марције, плавокос, танкострук. меких покрета, нежних сањалачких очију, а ипак мужеван држањем и спокојством тела и душе. учинио се Лелији, тога тренутка, као цвет сачињен од воде и светлости, крхак, испарљив, и стваран и утваран, цвст стављен пред њу да му она, ако га воли да чврстину гранита, а, ако не воли, да га уништи као мехур. Није га волела, па ни желела. и чудила се томе. Позва га у кућу, али је Марције замоли да се прошетају по врту маслина, наранџи. лимунова, агава, по врту високог биља горког мириса.

Марције беше ћутљив, одсутан. Као да је мртав, помисли Лелија. Хтеде да га разоноди. да му угоди. Твој говор у Сенату. рече девојка, потресао је сав Рим. Нема створа који није узлрхтао пред твојим речима. Одиста. от куд ти та снага речи Марције се осмехну. То беше тежак осмех човека који зна што други не знају, али кога то знање чини несрећним, туђим, непотребним. Каза; Лелијо моја, они који владају сурови су, они над којима се влада. плашљиви су и превртљиви. Суровост мрзим, кукавичлук презирем, превртљивости се гадим. Куда ћут Са ким ћу2 Девојка се уплаши. Ниси тако говорио у Сенату, нису те мисли, није то, брзала је она. муцала. Марције каза: Лелијо моја, сутра ћу заћутати. И остави је, слеђену, као да ју је у гробницу гурнуо.

Лелија није волела Марција. Био је мужеван и уман а није га волела. Лелија се бојала мушкараца, Имали су тело сасвим друкчије од њеног. И имали су очи које су је, посматрајући је,

Бомбардовали смо погрешну с

ре пет година на нашим ТВ екранима | ] преовлађивале су слике Албанаца са Ко-

сова. који беже преко граница да би нашли уточиште у Македонији и Албанији. Бучни извештаји су били једногласни у тврдњи како Милошевићеве сигурносне снаге спроводе геноцид и да је најмање 100.000 Албанаца са Косова убијено и затрпано у масовним гробницама широм ове српске покрајине. НАТО је кренуо у напад без обзира што ниједна држава, чланица (НАТО) савеза није била угрожена и отпочео бомбардовање не само Косова, него и инфраструктуре и грађана саме Србије – без олобрења Уједињених нација, толико поштованих од канадског вођства, прошлог и садашњег.

Ми који смо опомињали да је Запад увучен на страну једног екстремистичког, ратоборног покрста за независност Албанаца на Косову, били смо одбачени као попустљиве млакоње. Чињеница да је водећа организација која је предводила покрет за независност, Ослободилачка војска Косова (ОВК). била опште позната као терористичка организација, за коју се знало да добија помоћ Ал Каиде Осаме бен Лалепа. била је пригодно игнорисана!

Садашња оскудност вести у северно-америчким медијима о појачаном насиљу на Косову, у поређењу са детаљним приказом истог у европској штампи, снажно сугерише да ми, Канађани, не волимо да признамо оно у чему смо погрешили,. Напротив, селективни кратки изваштаји на овој страни океана, и даље "преду" омиљену причу о кукавичким и подмуклим Србима који настављају са својим неделима.

То сведочи и последња криза, која је почела 15. марта ољг. Медији су известили да су четири албанска дечка била сатерана у реку Ибар у Митровици, гоњени од најмање два Србина са кучетом (етничка припадност пса није објављена). Три дечка су се удавила. а један је успео да дође до друге обале. Одмах су се хиљаде мобилисаних Албанаца окупили на простору подевене вароши. Напади на Србе одиграли су се широм Косова: 30 особа је изгубило живот 600 рањено. Тридесет српских православних цркава и манастира је разорено, више од 300 приватних кућа је до темеља спаљено и 6 српских села очишћено од својих становника. 150 припадника мировних снага је било повређено.

У северној Америци су потпуно игнорисане бројне изјаве из независних извора, где се тврдило да није постојао инцидент између Срба са псом и албанских дечака. Портпарол НАТО полиције Дерек Чепел изјавио је 16. марта да „сигурно није истина“ да су дечаци били сатерани у реку Ибар од стране Срба. Чепел је такође изјавио да је преживели дечак рекао својим родитељима, да су дечаци сами ушли у реку, и да је бујица однела њих тројицу. (Дерек Чепел је неколико дана доцније изненада смењен са свога положаја зато, како се тврдило. што је давао неодговорне изјаве српској штампи – СП). Адмирал Грегори Џонсон, врховни командант НАТО снага, доцније је изјавио да су извршени напади били „организовано и одлично планирано стничко чишћење". од стране косовских Албанаца. протерани Срби су се придружили уз 200.000 оних, који су били очишћени из покрајине, после „хуманитарног“ бомбардовања НАТО-а, 1999 године. Они који су били наводно „чишћени" сада су постали одлични „чистачи“.

Исте недеље, група људи, који су се представљали да су Срби, извршили су препад из заседе и убили једног полицајца УН-а, и његовог пратиоца, Албанаца, За време измене ватре, јелан од нападача је био рањен и уместо српског

ОГЛЕД О

СУШТИНАМА

Пад империје

Драгољуб С. Игњашовић

позивале у живот и животну радост а заправо у заборављање сталног страха од смрти. Имали су уплашене очи снажних, ухрањених али уловљивих звери. Али Лелија је хтела да буде Марцијева супруга. Марције је био једино прихватљиво. једино драго створење за неминовно и неизбежно зло: живети са мушкарцем.

Зато Лелија и појми. муњевито и са поражавајућом сигурношћу, да је говор њеног вереника био замка, смртоносна и разарајућа. Каква замка, међутим, за кога смртоносна, за кога разарајућа – није разабирала бар не јасно, до краја и извесно.

Једино што је разабирала биле су пуке чињенице. Трачки Гети, окупљени за велики пљачкашки поход, послаше Римљанима своје изасланике, а ови рекоше: Ми, Гети, прићи ћемо Парћанима, ако нам ви, Римљани, не пошаљете, као ратни плен, десет хиљада патрицијских дечака, узраста од шест до осам година. На те речи, сав Рим, сву Италију, сву империју захвати страх, понижење, срџба, она чудна мешавина осећања која је налагала: уништити или бити уништен! И све живо чекаше – шта ће одговорити Сенат. А у Сенату устаде Септимије Васта, претор Иберије. и каза: Зашто Гети траже нашу, рим-

Луис Мекензи (Тет; МасКепгле)

ску децу2 Зато што смо ми, Римљани, узели њихову, гетску, децу. Рим је пун деце свих народа које смо покорили. Деце стотину народа. Победили смо и Гете (додуше, не и покорили), а не они нас. Па, ипак, траже нашу децу. Мило за драго. Дрски су. Сада би их требало не поново победити, него уништити. Али налазимо се пред важним подухватима. Зато дајмо им децу. Тачније: вратимо им њихову децу. Још тачније: дајмо им децу коју је Рим хранио а ко зна чија су. Сенатори беху усхићени, народ на Форуму одушевљен: варвари ипак још не беху дорасли римској проницљивости. И тада одјекну баршунасто звонак глас Гаја Марција. Говорио је мирно, са дугим паузама готово после сваке речи. Говорио је: Замисао да робовску децу одгајамо у римском духу – моја је. Три године ја пратим њихово школовање и васпитање. Та деца више нису робови, та деца су Римљани. Она мисле, она делују по законима римског духа, њихова душа је обликована врлинама наших предака. Штавише, та деца, и потоња, јесу неуништива снага Рима. Њихова крв је бистра. њихови мозгови снажни. Та деца су ново и вечно, наше семе, римско, освајачко и градитељско. Зато Гетима ни главе, ништа! Марцијеве речи дочека

„У/е Ботђеа тће топе ггае2" – наслов је чланка генерал-мајора Луиса Мекензија (некадашњег команданша УН рупа у Босни за време грађанског рата 1992) објављеног у канадском листу „Уапопа! Роз1“, 6. априла 2004. Пензионисани генерал (чију књигу „Реасекеерег" није допушшено уносити у САД) излаже критици и маршовски погром Шиптара над Србима на Косову и Метохији – као и раш без преседана прошив бивше Југославије вођен како фи се сиречио наводни геноцид над Албанцима који се, по њему, није ни догодио.

језика, који су до тада употребљавали, узвикнуо је на албанском „ја сам погођен“! УН полиција је гонила нападаче и тако пронашла албанску фарму где су нашли доста оружја и тог Албанца, који је већ био мртав. Четворица Албанаца су ту ухапшени. О овој заседи је писано у америчкој штампи, али не и њеном завршетку који потврђује да је и ово била намештена провокација албанских терориста, како би се оптужили Срби.

Косовом управља УН, иста организација која би по жељи многих Канађана требало да преузме вођење послова у Ираку од САД. Чињеница да УН не може ни својим цивилним службеницима да нареди где да иду и остану – већ мора зато да тражи добровољце – везано са недавном одлуком УН да напусти Ирак после

Страдални народе српски,

Бол, туга, трагедија, трагедијом надзиђивања, то је наша стварност. Она тече, траје, понавља се данима, годинама, деценијама, вековима. Одмакли од смрти даље нисмо. Црнина нам на главама, у души. Крв нам пољима овејана, и тече кроз небо наше, кроз вечност ове напаћене земље, венча нас смрт и смрт. Којој смрти да се радујемо кад она долази одасвуд. Убијају нас. киднапују, одводе из живота кад год хоће, где хоће. Убијају у школи, на њиви, у реци, на улици, у дискотеци, на земљи под земљом. – Кости откопавају, гробља и сва нам знамења поништавају. Цркве, манастире крст раскивају. Засађују нас мртве и ослепљују да никад не прогледамо. Има ли коме да реч рекнемо, да глас чује, да вапај, молитву измолимо, да клетву кажемо.

Белосветски моћници. прогледајте, одузимају нам животе!

Чињење којс су себи допустили може себи допустити само демон, човек без вере, онај који је заогрнут човечјом кожом. То може да чини човек без вере. без душе, разума. Пуст и огрезао у крви који храни у себи животињу људским душама. То ништавило своје безумље шири слепећи нам светлост и дан и људско достојанство.

Ми, не заборавите да нас има, забринути за своје данас ни сутра, одлучни да бранимо нападнуту нам част, своју младост обзнањујемо усправни, решени да проговоримо и шаљемо поруку свима који хоће да нас чују, и онима који остају глуви за наше вапаје, они који неће никада прогледати а виде нас, нска чују и знају;

Наша решеност је да говоримо, из дубоке таме свстлост призивамо, оглашавамо и на знање нска је: српска православна црква оличена у преосвештеном владики рашко-призренском Артемију, благословио је наше опредељење да дигнемо глас.

само једног бруталног напада на њихову зграду у Багдаду и стварност да је Косово под управом УН на „мртвој тачки", искључује УН из разматрања за ову улогу.

После интервенције НАТО/УН 1999. Косово је постало криминална престоница Европе. Трговина секс-робљем цвета. Покрајина је постала драгоцена саобраћајница за превоз дрога на путу ка Европи и Северној Америци. Иронично, највећи део дрога долази из још једне „ослобођене“ земље од стране Запада – Авганистана. Припадници наводно демобилисане, али не и елиминисане ОВК, су интимно умешани у организовани криминал и управљање државом. Полиција УН хапси мали проценат умешаних у криминал, предаје их домаћем судству,

Проглас

„Одбора за опстанак"

„Одбор за Опстанак“ формиран је из потребе младих са ових простора Косова и Метохије да пробуди успавалу савест човска који држи слободу под кључем, у црним мртвачницама цивилизованог света.

Одбор нема политичку позадину, нити је везан за било коју организацију владину или невладину. Он је једноставно без вође, лидера. Финансирају га сами чланови личним средствима. Опстанак служи народу и са народом је, и тако ће и деловати. Опстанак у своје редове прима све људе добронамерне, оне који нису задојени мржњом. жељом за убијањем, прогонима. Једном речју члан Опстанка је човек!

Циљ је чланова Опстанка да човек живи животом достојним цивилизованог човека, остварује права на културу, језик, вероисповест, слободу кретања, изражавања својих националних интереса, да не мрзи друге.

Ми се не миримо са животом у паклу, а пакао траје, безнађе и агонија се продужавају, терор и насиље не јењавају, напротив, још више се умножавају, обавијени смо најцрњом црнином у срцу Европе. Кажемо: Доста! – гетоизацији, живљењу у логорима и казаматима.

Европо, пробуди се, отрезни се и спаси своју децу!

Позивамо на јединство, на узајамно разумевање и уважавање, на толеранцију и разборитост. Истином ћемо се ослободити, то је наше светло опресљење и водиља којој стремимо и морамо истрајати. Бранићемо своје достојанство износе-

1

“

мук поштовања. Али док је он завршавао свој "А

говор, Септимије Васта прошапта: Та дена су

велика опасност ... И то прошапта довољно гла- _

сно – да га чују они њему најближи, дакле: од уста до уста – да га чују сви, и да се сви замисле, тим озбиљније што у том његовом шапутању не

беше никаквог објашњења, никаквог доказива-_

ња;: зашто опасна, како, по кога ...

И би, сутрадан, одлучено. Десет хиљада робовске деце, преобраћене, школовањем, у Римљане, потрпаше у неколико стотина воловских кола, тешких, са арњевима, и упутише на исток, ка Сирмијуму. Са децом пође и Марције.

У Сирмијуму, једне ноћи. легионари дадоше деци неки јак успављујући напитак и све их, мачевима, поклаше. Покупише одсечене главе, побацаше у десетак кола без возара, ошинуше волове, даље на исток, Гетима. Уз дечје главе пође и Марције. До Сирмијума, он је са децом разговарао, шалио се, играо, надметао у знању грчког, у што тачнијем и лепшем казивању Хомера. Од Сирмијума, слушао је пуцкетање сушења и распадања њихових глава, посматрао како затворене очи тону у неку страшну сопствену шупљину, како отворене очи, на сунцу. губе боју и облик, цуре, отичу низ слепоочнице. Уочавао је да мртве дечје главе постају неко шупље облуће, лако и чврсто, чак, да постају неки чудан музички инструмент, ситне маљице за мајушне бубњеве, јер су. при монотоној шкрипи точкова, уз равномерно труцкање, сударајући се, производиле мукао а прозрачан звук споре корачнице: И, при том ни једна није мировала, Све су се кретале, обртале, урањале, израњале, као да су живе ...

Гети Гаја Марција ушкопише и ослепише, доведоше га до римске земље и гурнуше низ друм. А Римљани га прободоше копљем, тобо-

рану

које их, подложно миту и претњама, на једна врата прими, а кроз друга отпусти.

Циљ Албанаца је да протерају са Косова све не-Албанце, укључујући и представнике међународне заједнице, и потом да се прикључе мајци Албанији и тако остваре крајњи циља „Велику Албанију". Ова кампања је отпочела њиховим нападима на српске снаге сигурности, почетком 90-тих година. Милошевићев оштар одговор на те нападе Албанци су успели да искористе да придобију симпатије света за своје циљеве. Супротно тврдњи Запада, геноцид се није десио — од наводно 100.000 сахрањених у масовне гробнице пронађено је око 2.000, припадника свих етничких група укључујући и оне који су погинули у рату.

Албанци са Косова су се понгравали нама као маестро виолином. Ми смо помогли и индиректно подржавали њихову насилничку кампању за етнички чисто и независно Косово. Никада их нисмо окривили за насиље из деведесетих година. И даље их представљамо као жртве, иако чињенице говоре супротно. Замислите каква ће то бити порука охрабрења другим терористичким покретима у свету који траже независност, ако Албанци постигну независност Косова уз помоћ наших пореских долара и оних од Бен Ладенове Ал-Каиде. 5

Просто је смешно како сами себи копамо рупу испод ногу!

ћи истину и помажући другима помоћи ћемо себи да схватимо да без нас нема ни нас.

Јуче су убили Димитрија Поповића, али схватимо да смо сви ми на истој листи, наша имена ће се кад-тад наћи на листи хронике њиховог зликовачког регистра. У гету и логору косовском може се, кад ко пожели, одстрелити било који Србин. Да, Србин, зато што је Србин.

Српски роде: великомученици остављени на ледини, ветрометини, без компаса, без путовође, без игде икога, без заштите у крилу КФОР-а, у наручју ледном УНМИК-а, жалости каква неупамћена би од памтивека до дана данашњег матица нас мајка Србија заборави или одбаци. Има ли пута, коју и чију мисао да следимо окамењени7 Са вама је „Одбор за опстанак“. ви са „Одбором за опстанак“. Ујединимо се, будимо заједно, иста нам је мисао, исти циљ, исти нам је задатак, и остваримо га, а то ћемо учинити ако смо за опстанак. То је наша света дужност и будимо свесни наше патриотске улоге и задатка.

Поштовани косметољубче. изразимо своје незадовољство, гнев и срџбу и дајмо свој прилог обелодањивању нашег страдања на овим просторима и да се никада више не понове трагедије у Грачаници, Гораждевцу, Обилићу. Ливадицама, Старом Грацку...

У ЦИЉУ ДА ШТО ВИШЕ ЉУДИ САЗНА ЗА

ПРОБЛЕМЕ С КОЈИМА СЕ СВАКОДНЕВНО СУО-

ЧАВАМО, МОЛИМО ВАС ПРОСЛЕДИТЕ ОВО ПИСМО СВИМ ЉУДИМА КОЈИ СУ ИЗВАН НАШЕГ КОСОВСКОГ ЗИДА ЋУТЊЕ И ПЛАЧА!

18. јун 2004.

5уе Ккотаме за пата тозее озгуати Ма: одбоггаормапак+уаћоо сот + ехмепсеђоага+уаћоосот

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 17