Књижевне новине, 01. 03. 2011., стр. 20

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

март 2011.

з низа новогодишњих кон-

церата издвајам два: Италијански тенор Тино Фаваца са пијанистом Миодрагом 54 Чолаковићем наступио је у Галерији сј САНУ, прошетавши кроз најлепше и Ћ најпопуларније италијанске канцоне, издвојивши се јаким страстима и сунцем Медитерана, успевајући да | анимира и публику да му се придру| жи. Како је и сам рекао - "Код напо| литанских песама све је наглашено | романтично и драматично" - и певао У је управо тако пуног и срца и гласа.

ДА "А ево и најлепше канцоне на свету"

| - најавио је чувену "О соле мио" Едуарда ди Капуа.

· У експонирању емоција много му Д је помогао изврсни пијаниста Ми= одраг Чолаковић, који је и сам сту| дирао и соло-певање и који је годи|| нама драгоцени камерни сарадник вокалним уметницима. Клавирске деонице бојио је оркестарским валерима, а у Предигри за трећи чин "Травијате“' етерично и болно чак је и трилере одуховио трагичним

призвуком. Други концерт приредио је Уметнички ансамбл Министар-

ства одбране "Станислав Бинички" у Кристалној дворани Дома Војске Србије са диригентом Александром Вујићем и деветогодишњом пијанисткињом Галином Николин, која је интерпретирала Хајднов Концерт у Де-дуру сигурно, музикално, са испеваном Каденцом лаганог става, поставивши одличну педализацвију и комуникацију са оркестром. Као прави велики пијаниста подарила је публици и бис, јер, како је говорио Артур Рубинштшајн - "Какав би то концерт био без биса'! Занимљиво је да је у овој истој Сали са истим концертом и у истом узрасту дебитовао и славни Иво Погорелић. И ја Галини која је освојила већ 13 првих награда желим тако успешну каријеру!

На истом концерту чули смо и одличну мецосопранисткињу Драгану Поповић која се представила једном веома захтевном Хендловом оперском аријом, која је потпуно инструментално написана, пуна скокова, вокализа и колоратура; такође смо упознали и диригента Александра Вујића и као композитора преко Два дуета из Источне Србије, првог мистичног а другог шаљивог, у поигравању бојама дувачких инструмената. Концерт је завршен разиграним, допадљивим и неуморним Вујићевим "Српским колом", са применом минимализма на српски начин.

"Травијата' на сцени "Мадленианума' чија је премијера била пре пет година (8. маја 2006), а која је премијерно обновљена 25. јануара ове године донела је много и сценских и садржајних и психолошких обрта, али је сачувана и основна нит драмског а и музичког текста. "Скраћујући" партитуру, повремено убрзавајући темпа, изостављајући балет, Станко Јовановић је уз сугестивну и упечатљиву режију госта из Русије, Јурија Александрова дао ново виђење "Травијате", без салона и балова, бачене на улицу, отуђене од емоција. Сценограф и костимограф Вјачеслав Окуњев много је допринео да се радња "Травијате' пренесе у савремен миље.

Као и увек у "Мадлениануму" перфекционистички се водило рачуна о свему: одабрани су одлични оркестарски музичари и изванредни вокални уметници. Миодраг Миша Јовановић у роли Жоржа Жермона био је превише бруталан, пре Скарпија из "Тоске" него нежни отац који треба да утеши од губитка вољене жене свог јединог сина. Новосадски тенор Саша Штулић сједини који нема замену јер је доиста и нема међу београдским тенорима, гласовно је далеко изнад њих. И најзад, Олга Малевић-Ђорђевић,

На почетку 201.

Тино Фаваца и Миодраг Чолаковић; Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички" и Галина Николин; Премијерне обнове, Травијате " и ,Бала под маскама "; Квартет

Рубикон и Итамар Голан; „Адријана Лекуврер"; „Плашт"

Гордана Крајачић

дипломирана пијанисткиња и солопевачица у насловној улози, одлично се трансформисала у жену из полусвета, убеђујући нас сваким гестом, сваким новим тактом, да је управо таква нова Виолета Валери заправо она права "Травијата', она која дише са данашњим временом, осећа га и са њим комуницира, сматрајући да су љубавне патње као и љубав сама само просневани часак прошлости и да их треба одбацити, смело, не премишљајући и не патећи, одлазећи на плочник, у реалност свакодневнице. Сви заједно су ову потресну и дивно испевану причу о виталности која не посустаје, која се не предаје болести исприповедали крајње сугестивно и упечатљиво. Госпођа Мадлена Цептер омогућила им (нам) је да у предивном простору "Мадленианума' доживимо ароматични паришки миље.

„Бал под маскама" настала је у пуном уметничком напону Ђузепа Вердија; он је већ имао за собом најлепшу својеврсну оперску трилогију („Травијата", „Риголето", »Грубадур), његово име извикивало се по трговима, симболишући италијанску тежњу за уједињењем, а он сам био је удовац коме су умрле и обе кћери. Отуда је Верди тако болно и незаборавно умео да проговори својим оперским ликовима, да се увуче у њихову потку, да их обоји и осветли.

Премијерна обнова „Бала под маскама" у београдској Опери донела је управо то: после доста равне Увертире и несинхроног хора на почетку, баритона Марка Калајановића у роли Рената који је претеривао са коронама како би истакао лепоту гласа (а леп му је, доиста, млад, свеж и очуван) и кореографски доста нападних решења у покретима хора при призивању духова у другој слици, наредни чинови као да су одвели у другу оперу, не само по сижеу него и по одуховљеној и проживљеној интерпретацији. Ово се пре свега односи на главне протагонисте, на Катарину Јовановић као Амелију која је и сценски идрамски и гласовно богато и изражајно уронила у узбудљиве токове ове музичке драме и на сјајног Хон Лија у улози Рикарда, волуминозног и са богатим глумачким гестом чији су дуети и арије на најлепши начин представили раскошну палету Вердијевог белканта. Упечатљиву малу ролу остварио је одлични млади бас Драгољуб Бајић као завереник Том. Ана Зорана Брајовић је музикално водила представу, посебно у уводној музици за други чин, јасно подржавајући и карактере на сцени. Костимографија Љиљане Орлић и сценографија Александра Златовића знатно су помогли редитељу БожидаРУ Ђуровићу у класичним решењима сценске поставке.

У оквиру циклуса „Великани му-

20 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ.

зичке сцене" наступио је сјајни Квартет Рубикон са

пијанистом Итамаром Голаном кога сматрам најбољим клавирским сарадником. Већ од прве композиције, Квартетског става у це-молу Франца Шуберта сјајно је поцртан узбудљив, тремолирајући, драматичнуи говор главне теме, а и лирска, болна кантилена споредне у овом јединственом делу првог и највећег представника соло-песме. Са пијанистом Голаном интерпретирали су Дворжаков Други клавирски квинтет опус 81 у А-дуру, који већ од уводних тактова подсећа на трећи став из Франковог Квартета који су уткани и у структуру почетног става (као у Бетовеновој Клавирској сонати у це-молу опус 13). У лаганом ставу потресла ме је болна, исповедна реторика, а у финалним ставовима бујна и бурна захукталост. И најзад, у Равеловом „најосећајнијем и најлирскијем делу" (како су га оценили критичари) - Гудачком квартету у Еф-дуру изразили су благу меланхолију, која је основна карактеристика овог дела посвећеног Габријелу Фореу.

У фебруарском представљању „Адријане Лекуврер', оперском ремекделу Франческа Чилее, чули смо нову насловну јунакињу, Сузану Шуваковић Савић, која је поуздано савладала све вокално-техничке замке ове сложене партитуре. Драгоцену сарадњу имала је са изванредном Наташом Јовић Тривић, а као гост наступио је млади баритон Марко Калајановић, лепо обојеног гласа али са потпуним одсуством глумач-

ког жара.

Размишљајући о оперском стварању, Ђакомо Пучини је овако дефинисао тајну свог успеха: "Постоје три закона када је у питању позориште: будити интересовање, изненађивати и дирнути"'.

Све то донела је премијера његове једночинке "Плашт“ у извођењу Оперског студија "Борислав Поповић". Разуме се да је музички критичар заинтересован веома да види и чује први пут (а толике године бављења овим послом има за собом) ово Пучинијево дело! Изненађење је следило већ у поцртаној драматици Увертире, у напитници у част вину у почетним тактовима - као у стиховима славног Омара Хајама, у разиграним протагонистима које је редитељски искусно у чаролију сцене повео Дејан Максимовић, у синтези бруталног веризма са дивним, широко постављеним белкантистичким аријама, у споју јаве и сна, где свако има своје снове, своје илузије. "Како је тешко бити срећан" - констатује у једном тренутку Ђорђета (главна јунакиња, одлична Ана Петричевић). Одговарајуће партнере имала је у увек поузданом, тренутно најбољем тенору у београдској Опери, ветерану Јанку Синадиновићу и младом, свежем, волуминозном Вуку Зекићу. Музички их је припремила примадона асолута - Радмила Бакочевић и моја је искрена жеља да и живот младих протагониста буде дуговечан и успешан попут њеног.

Но оно што ме је доиста дубоко дирнуло је дириговање -Дејана Савића, само пар дана пошто је остао без мајке. То је врхунски професионализам; здушно вођење представе, рељефно, речито, узбудљиво, када се потпуно заборавља на себе, сасвим се стављајући у службу заједничког циља: омогућавања и подржавања младих певача да оперски проговоре са "дасака које живот значе".

ако 39. Фест неће остати

упамћен по узбудљивим де-

шавањима када су гости у питању, долазак једног од најутицајнијих филмских критичара, есејиста и теоретичара Мишела Симана, и предавање које је одржао у „Сава центру“, поред рекордног броја продатих улазница (око 80.000) представљају један од најбољих момената

овогодишњег фестивала најбољих

Душан Цицвара европских и светских филмова.

Препуне сале „Центра Сава“, „Дворане културног центра“ и реновираног „Дома омладине“, симболично потврђују да је поднаслов овогодишњег фестивала „са погледом ка будућности и са новим оптимизмом“, био пун погодак. И поред сумрака биоскопа, овдашња публика је доказала да је жељна гледања филмова у тами кино дворана. Када су гости у питању занимљиви саговорници били су Милчо Манчевски (његов најновији филм „Мајке“ победник је јединог такмичарског програма „Европа ван Европе“ и добитник награде „Небојша Ђукелић) као и носилац главне улоге данског филма „Р“ Роланд Мелер, по чијој потресној причи је снимљен овај реалистичан филм, који тежиште радње ставља на место у коме решетке покривају прозоре,а крваве мрље подове. А и сама концепција овогодишњег фестивала европских и светских филмова за разлику од претходних година, знатно је јаснија и уочљивија: „Главни програм“, „Холивуд“, „Изабрани документарци“, „Европа у Европи“ и једини такмичарски програм „Европа ван Европе“, прецизне су одреднице које гледаоцима знатно олакшавају избор филмова.

ЈАРДИ ЖЕЉНА

| [= (5 = о 2) 5 = Е = = Е = ко 5 (5 (= [> (2 [= = = ка 5

Овогодишњи „Фест“ отворило је дебитантско редитељско остварење Рејфа Фајнса „Кориолан“. Фајнс је међународну репутацију стекао филмским ролама у „Орканским висовима“, „Енглеском пацијенту , „Шиндлеровој листи“ и „Читачу“. Редитељ је драму Виљема Шекспира „Кориолан“ сместиоу данашње време, а поменути поступак већ је виђен у филмовима „Хамлет“ Мајкла Алмереиде и „Ромео и Јулија“ База Лурмана. Сарађујући са једним од најутицајнијих холивудских сценариста Џоном Логаном, Фајнс је снимио спектакуларан трилер о политичким сплеткама. Као тумач главне улоге Фајнс је у глумачком смислу без грешке дочарао лик храброг нарцисоидног и сујетног војсковође, невичног закулисним политичким играма, који се на крају претвара у подлог издајника. Ова верзија Шекспирове истоимене драме у светској кинематографији остаће упамћена као снажна прича која поседује моћ да привуче кинематографске сладокусце, користећи мотиве једног од највећих писаца прошлог миленијума. Српски глумци који играју у овом филму (Драган Мићановић, Славко Штимац, Светислав Гонцић, осим ефектног Душана Јанићијевића, од самог Фајнса, потом Џерарда Батлера, Ванесе Редгрејв и Џесике Чејстен, буквално бивају „поједени у кадру , тако да теза о сјајним српским глумцима који у међународним копродукцијама не добијају праве шансе , једноставно „не пије воду“.

На свим филмским фестивалима постоји чудна корелација између познатих редитеља који подбаце (на овогодишњем „Фесту“ својим остварењима подбацили су Абас Кјаростами са у редитељском смислу старомодним и неинвентивним филмом „Оверена копија“ и Том Тиквер са филмом „Троје“) и публици непознатих имена која бљеснуЈедно од таквих имена са најновијег „Феста“ је и пољски синеаста Павел Сала, који својим дебитантским дугометражним играним филмом неатрактивног наслова „Мајка Тереза за мачке“, наставља путем који су када је у питању пољска кинематографија започели Анджеј Мунк, Јежи Сколимовски и Роман Полански. Сала употребом горњих ракурса у редитељском смислу преузима стилске обрасце синема верите и француског новог таласа. Салин поглед на савремено пољско транзиционо друштво бескомпромисно је критичан, а лик поремећеног пубертетлије Артура,као и злочин који са поводљивим млађим братом чини, представљају врсту побуне против владајућег друштвеног поретка. На „Фесту“ приказани су и филмови које нажалост београдска биоскопска публика неће видети на редовним репертоарима, а који се истичу развијеном визуелном културом и жанровском поткованошћу. У питању су филмови „Пасји живот“ Хосеина Кешаварза, „Албанац“ Јоханеса Хбера, „Мрежа за комарце“ Аугуста Виле, „Чистота“ Лизе Лансет, „Библиотека Паскал“ Саболч Хајдуа, „Лешинар“ Пабла Трапера и „Хитлер у Холивуду Фредерика Сојхера.

У циклусу м“Холивуд“ приказан је и најновији филм браће Коен „Човек звани храброст“. Њихов најновији филм не представља само римејк вестерна Хенрија Хатавеја, који је Џону Вејну 1969. године, донео Оскара за најбољу главну улогу. Коенови су за разлику од Хатавејевог филма тежиште нарације пренели на четрнаестогодишњу девојчицу Мети Рос, која у жељи да пронађе човека који јој је усмртио оца, унајмљује алкохолу склоног федералног шерифа Рустера Когберна. Тумачу ове улоге Џефу Бриџису, уосталом као и Џејмсу Франку за улогу у филму „127 сати“ редитеља Денија Бојла, учињена је неправда, зато што су својим глумачким креацијама пре заслужили Оскара од форсираног Колина Фирта, носиоца главне роле у филму „Краљев говор“. „Човек звани храброст“ за разлику од на пример аустарлијског вешто режираног, али у драматуршком смислу нелогичног и трапавог „Ред Хила“ Патрика Хјуза, вестерну као једном од најпознатијих филмских жанрова, не само да одаје почаст, него му и враћа достојанство. Овај филм који на сугестиван начин дочарава Америку седамдесетих година деветнаестог века, може се више пута погледати.

>хда===<50е

| и Ш Т | | [А