Нова искра

С К. Р А

СТРАНА 221.

обола донесеиа Ватикану, на сто милијуна динара. Али, вишо по овај новац, донели еу они доказе своје вере и своје понизиости. Скупље него ка шта друго, била је њихова вера и нада у Св. Годину, њихова неизмерна радост што су тако срећни.... Ни дуги путови (најближи пелегрини, из Француске, стизали су за педесет дана), ни глад на путу, ни опасност — нису им сметале ништа. Полазило се спонтано, на себе се није ништа мислило, само се мислило на то да се Св. Петру понесе обол. Кад,"су из даљине угледали Рим, падали су од усхиКења на колена као што су некада могли само крсташи радити, видевши Јерусалим. Било их је и таквих, многобројних, који су умирали на путу, па ипак су други стизали да попуне њихова места. Католици из целе Јевропе били су ту. Нису се ни у чему слагали једно са другим, изузев у ономе што их је довело у Рим, изузев у вери. Св. Петар и папа били су за њих, тако разпородне, једна иста снага која их је привлачила себи. Тим делом Бонифација VIII. користили су се доцније сви католици; тим благом хоће и данашњи католици да искупе своје грехове. Мало је разлике само у томе што су данас поједине његове одредбе нешто друкчије. Тако је данас, врло оправдано, размак између Јубилеја мањи. Изгледа да Бонифације ипак није био толико добар кад је могао да одреди читав век размака између две Свете Године. То доказује да он тада није ништа мислио на будуће папе и католике, јер би били ретки први, који би га отворили и други, који би се њиме користили. За то папа Клемент VII, брипући се веома о своме стаду, прогласи други Јубилеј веК 1350. год. и реши да се сваки идуКи празнује у размаку од педесет година. Доцније пак, један врло мудар папа реши да се тај број сведе на 33 године, јер, вели, Христос је толико живео па нека се Света Година веже за тако важну успомену. Најзад, да видиш само колико се папе старају о својим вернима, од 1470. год., тај је број сведен на двадесет и нет година, као најбољи рок, јер се претпоставља да Ке у толиком размаку времена сваки добар католик доживети бар једну Свету Годину. На томе основу папа Ј1еон XIII. отворио је двадесет прву Свету Годину и позвао све католике да дођу у Рим. Он опет, Рим, отвара све своје базилике — у току векова прошириле су се посете на све четири римско базилике: Св. Петра, Св. Марију Мађоре, Св. Јована Ј1атеранског и Св. Навла — и позива их да искупе своје грехове. Берници су то једва дочекали и, на нозив папски, хитају овамо у огромннм масама. У осталом, како и да не дођу кад их Дрква зове овако нежним речима и даје им овака обеКања: „Ево нас 'у години милости и опроштаја — вели Дрква. Рим, варош Богом одређена за мајку и центар ХришКанства, Рим нозива себи све своје синове да узму удела у даровима које Дрква дели у великој мери и да се ноклоне уваженим гробовима апостолских првака. „Потеците овамо у варош свету од светих, и, не зазаборављајуКи никако да је ово година одре1)ена за кајањеи молитву, клоните се сваке забаве, ма да оне, истина, за време овог Јубилеја, нису забрањене, као штоје бпло за време других. Ако имате католичког духа, уздржавајте се од тога да у њима учествујете. За вас нема ове године ни карневала ни игранака ни маскерада; ни гозби ни позоришта.

„Потеците, дакле, о католици, да се користите Јубилејем који је измирење са Богом, корисно свима, потребно многима. Блажен који га прима са вером ; несреКан којп га одбија!" Како те речи да не чују? Како за њима и својим кардиналима, надбискунима, бискупима и паросима да не пођу ? Од како је почела Света Година — од 24. децембра прошле год. а трајаКе до 24. децембра ове год. — од тога дапа католици непрестано долазе. Било би их у свако доба, али сад их има нарочито и с тога што је ово у овом веку, у место четврти Јубилеј, тек други један је био 1825: онај у почетку века — како папа рачуна — није био због француске револуције, а ова друга два, од 1850. и 1875. нису била због политичких прилика, т. ј. борбе Талијана за Рим. Овај век био је, дакле, те среКе да се у њему Јубилеји нису могли држати због тога што су два племенита народа свршавала своје најплемеиитије идеале. Као што је онет био и те среКе, кад сам веК почео да норедим, да свршим све, — тако среКан да се у оно исто време кад се читала, ирошле године, иапска була о проглашењу Свете Године, читали и телеграми енглеских заиоведника у јужној Африци, који су јављали да Ке до БожиКа уништити иолитичку самосталност два храбра племена. — Дакле, биКе нарочито због тога што се дуго времеиа нису ориле песме на најразноврснијим језицима славеКи Богородицу и Исуса, нарочито због тога, пелегрини су сада врло многобројни; много их више има но што су се надали и цротестанти и католици. Дугачке и тесне римске улнце преиуне су пелегрина. Разпе народности, разни језици, физиономије, костими дају Риму, и иначе пуном страпаца, космополитски изглед. Северни су Талијани опаљених, коштуњавих лица, све земљорадник или трговчиК, у гра1)анском оделу. И на улици и по базиликама и по ватиканским галеријама, где год их видиш, свуда Кеш их видети или са завежљајем у руци или са малим куфериКем или сандучетом, у којима су донели своју храну од куКе. Често Кеш их видети и са „фјаском" — стаклетом — вина у руци. — Са једним сам се једио вече разговарао. Не питах га шта је, али по разговору и оделу судим да Ке бити земљорадник. Баш сам ишао у нозориште, кад ми оп приђе и упита ме где је пијаца Венеција. Приметим одмахдаје пелегрин и упутим се заједно с њим да га баш донде доведем. Запитах га је ли био веК примљен од папе ? Он ми, врло радостан, управ блажен, одговори да јесте. — Ах! тако сам среКан! Његова Светост је као какав светац, тако добар, тако нас воли! - Јесте ли много нотрошили? — Само за зкелезницу педесет динара, али ми није жао кад сам видео Св. Оца. Погледам га још једном: све одело на њему не вреди колико је он „само за железницу" нотрошио. Просто, доородушно лице, „ништа" како се само пожелети може. Дође трамвај и он видев да сам ја само због њега ту био да му учипим услугу, рече: „Ех! вид'те, ја сам се надао да је свет са свим друкчији у Риму, а оно ви сте Римљани баш са свим љубазни". Рекнем му да то није ништа и опростим се. Немаца је таке исто било врло мпого; долазили су неколики пелегринажи. Куд иођеш, свуда их сретнеш и одмах познаш: црвени носова и образа, избуљених очију, дебелих вратова, великих трбуха; не би могао реКи д^