Полицијски гласник

БРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

187

2. Што се оптужени по све лажно брани; јер сведок Никола Стојановић под заклетвом тврди, да је пред њиме оптужени признавао у више махова, да је њему тужил>а дала на послугу извесне акције; а сведок Војислав Аћимовић опет тврди, да је зет тужиљин тражио од оптуженога реверс за узете акције; а међутим оптужени све ово категорички пориче. Но и у самој његовој одбрани налазе се очигледне лажи и противречности. Тако, он, дајући одбрану, каже, да је тужба тужитељкина већ по томе неистинита, што се у данашњем времену не може ни замислити, да ће за тако велику суму веровати и брат брату без исправе; а после тога показујући начин куповине акција Народне Банке од тужиље признаје, да је њему тужиља дала исте акције без икаквог његовог признања датог тужиљи, па да је исте заложио, и тек од добивеног новца однео нешто тужиљи и дао на име куповне цене. Очигледна лаж огледа се у изјави оптуженога, да је добио на лозу аустријском око 5.000. динара, а не уме да покаже ни приближно од кога је исти лоз купио, нити може да именује ни једно лице, којеје још било присутно, било куповини било исплати лоза, што се никако не може претпоставити, а ово тим пре, што вели, да је он и тада први пут био у Бечу, те га је морао кроз варош ма који водити, јер је био отишао ради својег трговачког посла, те не познавајући варош, није могао сам кроз исту ићи. А када би му онај крај био познат, где је лоз купио, те је могао сам ићи, онда би умео и суду показати ма колико: где је, на којем крају вароиш и близу какве веће знаменитости у Бечу о:;а радња где је лоз куиио и где му је исти плаћен. Лажна одбрана оптуженога јасно се види и у томе, што је он давао код иследне власти многе одговоре друкчије него ли код суда, а ово објашњава само тиме, да је био збуњен, преплашен, те није знао шта говори. Међутим овоме противно тврде постављана му прецизна питања наиисмено од стране иследне власти; а сем тога, он је код иследне власти четири пута испитиван, и то: први пут 11. Октобра, а последњи пут 2. Новембра ове године, те је имао могућности и прилике, да нсправи оно што је и ако је у вабуни на првим испитима казао. Ово сачињава околност из тач. 1. под б. §. 238. крив. суд. пост. Ова околност из тач. 1. под б. §. 238. крив. суд. пост. и онај основ подозрења из тач. 1. §. 123. истог закона, довољни су по §. 238. крив. суд. пост. да се добије саставни доказ, којим се кривична одговорност оптуженога потпуно доказује. Најзад намера оптуженога за извршење овога дела огледа се и у томе, што он није имао никаквих уреднпх трговачких књига до месеца Октобра ове године, и ако је почео водити радљу још 1897. год., јер да је водио уредно и савесно књиге, онда не би могао ову утају извршити, На основу свега овога што је изложепо н на основу оних законских одредаба, на које се суд у пресуди позвао поред ових споменутих, донета је у првостепеном суду напред речена пресуда. По незадовољству државног тужиоца и бранилаца оптуженога Апелациони суд донео. је по овоме нредмету својерешење од 11. Децембра 1899. год. № 4.726., којим је репшо, да се оптулсени Коцић пусти испод суђења. Разлози истога решења ови су: »Пресуда првостепеног суда није на закону основана, VI првостепени суд погрешио је, што је узео да овде стоји дело утаје из §. 229. крив. зак., јер није утврђено никаквим доказима, по закону пуноважним да је приватна тужил.а издала оптуженом иа чување или послугу разних акција у вредности 41.600. динара, као што она то наводи, јер њен исказ под заклетвом не може бити доказ о томе, да је она заиста дала оптуженоме поменуте акције на чување или послугу, јер по §. 230. крив. суд. пост. њен исказ у недостатку других доказа служи једино као доказ прво о ка квоћи кривичног дела, које мора другим доказним средствима утврђено бити; и друго о количини оштете; а овде се њено казивање не може узети за доказ тим пре, што је утврђено, да је она — приватна тужнља — своју тужбу у разним приликама разно представљала, те јој је казивање сумњиво а и првобитном тужбом нод № 10518Ј99 год. навела је вредност акција у суми 40.070. динара, а у допуни тужбе № 11.627. означила је вредност акција на 41.600. динара и тиме себи противуречила, а тако исго и исказ сведока, на које се она нозвала за доказ да је акције дала оптулсеном

не могу се за доказ тога узети по томе, јер би се с обзиром на §. §. 12. и 296. крив. суд. пост. изиграло наређење §. 242. грађ. суд. пост., по коме законском наређењу не може се доказивата сведоцима тражбина већа од 200. динара, а баш и кад би се могао .узети за доказ њихов исказ он је сумњив када се не слаже ни са самим њеним наводом у тужби, јер она вели, да је акције дала оптуженом на чување а њени сведоци: Душан Недић, Видоје Виторовић, као и сумњив сведок њен зет Спира Милошевић сведоче, да је оиа оптуженом дала те акције на иослугу као што се то види из протокола саслушања њихових код полициске власти под № 10.561., 10.562. и 10.569, нао и на претресу у протоколу № 26.147. Позивање приватне тужиље на писмо оптуженога од 29. јула писано сину прив. тужитељке, Томи за доказ да је оптужени њој акције утајао, — неумесно је, јер у овом писму, које се у свему слаже са исказом оптуженога, оптужени наводи напротив да су акције нађенс код њега — његова својина, те противно овоме не може првостепени суд изводити нека претпосгављања, пошто то не дозвољава §. 227. крив. суд. пост. Према овоме и када спорне акције према самој својој природи, и §. 287. грађ. зак. и-§. 36. трг. зак. прелазе на другог предајом из руке у руку, и када сама тужиља наводи, да је она те акције дала оптуженоме, у чијој се државини и сада налазе, и када по §. 653. грађ. зак. продавац није дужан дати купцу купљену ствар без цене, и када тужиља недоказуједа су те акције њена својина и да их је дала на нослугу или чување оптуженом, онда се има сматрати, да постоји одбрана оптуженога: да је спорне акције куиио од тужитељке и да су оне његова својина. Све оно, што је узето за основ подозрења из тач. 1. §. 123. крив. суд. пост. и околност из тач. 1. §. 238. кр. суд. ност. у пресуди првостепеног суда, и кад би се узело као доказ за постојање тога, према §. §. 118. и 120. Крив. суд. пост. могло би да се узме да постоји тај основ само онда, кад би било доказано да постоји казнимо дело; јер је основ подозрења она околност, која између извесног лица и казнимог дела стоји у тесној вези, док овде није утврђено, да постоји казнимо дело, и тек кад би било утврђено да постоји основ подозрења, могло би да се узме, да постоји и околност лажно изговарање противу постојећег основа подозрења.® По жалбама интересованих лица Касациони суд поништио је ово решење Апелационог суда и својим примедбама наредио, да се извесно дослеђеље изврши у погледу пуноважног законског преноса спорних акција од стране тужиље на оптулсенога, као и о том : да ли је била у Бечу дозвољена она лутрија (БоИо) у времену, када оптужени вели, да је на истој добио око 5.000 динара. По свршеном дослеђењу Апелациони суд поново је донео решење, којим је оиет оптуженога Коцића пустио испод су.1)ења по овоме оптужењу а са разлога изнетих у свом првом решењу. И противу овога решења Аиелационог суда интересована лица изјавила су жалбу, те је Касациони суд исто решење поништио са ових разлога: »Јер је Апелациони суд оставио ван сваког обзира једно важно правило у првој линији, које у овом конкретном случају налази потпуно своју иримену, а то је: »Да иризнање учињено иред судом (или пред иследном влашћу суда или полиције) којим се утврђује бивша својина једне ствари, условљава, у исти мах и доказивање иреноса ирава својине ствари. Другим, речима, кад је оптужени признао да су акције, о којима приватна тужиља вели, да су утајане, била њена својина, но да су на њега прешле куповином, онда, терет доказивања иада на њега, да докаже кад их је и како купио. Ово у даном случају тим пре, шго овде пије питање о утаји ствари за које се пренос права својине може надругог да изврши, без икаквих формалности , већ на против прописом чл. 25. г. т. 1. зак. о Народној Банци наређује се, да се својина са ових акција Народие Банке, као иривременџх (чл. 11. зак. о Нар. Банци) преноси на другога пуним или бланко преносом на полеђини саме акције а и сваком другом Формалношћу, коју закон за пуноважну признаје. Доказивање од стране оптуженога, да је својина ових акција на њега прешла куповином, условљено је тим више, што се нико други од оивших сопственика ових акција, не