Полицијски гласник

188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 24

појављује, са ма каквим правом полагања овојине на исте акције. сем приватне тужиље, којој међу тим и сам оптужени иризнаје нраво својине на исте акције, но које је она, по његовом тврђењу, на њега пренела и то, што је најглавније без икакве формалности, коју закон за пуноважну признаје. Но решење Апелационог суда погрешно је и са ових разлога. Тако: А, Апелациони суд је оставио ван обзира да се писмо, у коме се налази иризнање оптуженога, које је он писао сину приватне тужиље, да је од акција приватне тужиље наплатио купоне, има да сматра као почетак доказа у смислу §. 245. Грађ. суд. пост. (види начелну одлуку Касационог суда од 13. септембра 1899. год. № 7043. отштампану у бр. 208. Српоких Иовина од 18. септембра 1899. год.), који поверилац допуњује другим доказима, а то је приватна тужиља учинила и то исказима истих сведока и то: Николе Стојановића директно и Војислава Аћимовића индиректно. Ово пак признање оптуженога има се сматрати у односу на кривично дело као идиректно признање; и Б., Анелациони суд је оставио ван довољне оцене доказе који говоре о лажној одбрани оптуженога, а то су поглавито : тврђење оптуженога да је приватној тужиљи остао дужан 10.500 динара од иозајмице , а после да јој је ту суму остао дужан од куиљених ирвих акција, После тога да је купоне наплаћивао од акција тужитељкин сии, а новац задржавао за измирење свог а иотраживања од ириватне тужиље , а пре тога вели да јој је дао купоне, да их она наплати за рачун свога иотра,живања од њ.ега. Сем ових доказа, који како је горе напоменуто, требају бити предмет довољне судске оцене, Касациони суд препоручује Апелационом суду, да при оцени истих, узме такође у оцену и доказе, које је приватна тужитељка поднела Касационом суду у жалби № 6.157., јер се и они односе на ту исту околност — лажно брањење оптуженога." (Свршиће се).

ИЗ Е0ЈШИЦЕ ЗА ДУШЕВНЕ Е0ЛЕСТИ 7 БЕ0ГРАД7 Прилог за грађу за ерпеку еудеку пеихијатрију

ЛУДИЛО ГАЊАЊА, УБИСТВО И ПОКУШАЈ УБИСТВА САОПШТИО Д-р Војислав М. Суботиб — млађи СЕКУНДАРНИ ЛЕКАР У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕОТИ (Г)) Решење судеко № 1 388. Када се узме у оцену начин извршења ових дела, количина повреда на убијеној Петрији, одбрана опт. Вељка да јује убио зато што га » алаши а а повређеног Саву ударио ножем што се на њега Ђ издирао к , — даље искази заклетих сведока Добросава Петровића и жене му Персе: да се оптужени пре извршења ових дела око пола ноћи дерао у својој кући неким потмулим и неразумљивим тоном, дакле у времену када нико код њега није могао бити, као и то да опт. Вељко но њиховом мишљењу није свакад Ђ ири чистој свести «, јер му око Л младине 8 »нешто дође^ па није при себи, а овако душевно стање оптуженога уверењем општинског суда „карактерише се са изразом да је » суманут сс — суд налази, да је за правилно пресуђење ових кривица потребно да се оит. Вељко подвргне комисијском прегледу и посматрању лекара исихијатара , који ће према целокупном ислеђењу ових дела и осталом што је напред изложено дати суду своје мишљење о томе: да лијеоит. Вељко у времену извршења ових дела био душевно болестан, или је иначе слободна воља код њега била искључена. С тога а на основу § 208. кр. суд. поступка Г. Милановачки ирвостепени суд Решава Да се извиђањем и суђењем ових кривица застане, док од одређене лекар>ске комисије не стигне извештај о прегледу опт. Вељка.

Ради извршења свега овога оптуженога преко начелника среза таковског спровести министарству унутрашњих дела, да га преда комисији лекара психијатара на носматрање заједно са свима актима ових кривица, која са засебним писмом послати миниотарству. Када се све ово изврши онда ће суд даљу одлуку донети. 27. Јануара 1899. год. Г. Мидановац. Преоедник суда Д. II. Драгутиновић. Судије М. М. Николик. За судију секретар правник Вож. Петровић. Лекареко уверење. Према наређењу г. Мин. ун. дела СК« 1031. од 31. I. 99. и решењу горњомилановачког првостеченог суда Ј\» 1388. од 57. I. 99. посматрали смо од 31. I. 99. па до данас судског притвореника Вељка Томића из Мрчајеваца, среза љубићског окр. рудничког, окривљеног за дело извршеног убиства и дело покушаја убиства. На претресу 27. јануара ове годиие, породила се код суда сумња у здрав разум овога окривљеника. То се јасно види из судског решења, које нам је послато заједно са целим предметом по оба дела. Суд је врло доброуочио абнормне душевне особине Вељкове. Чињеним иепитивањем апсолутно је утврђено да је Вељко оба дела учинио без саучесника и иарочите спреме без оправданог узрока, и даног му повода. При свем томе има једно објашњење, које расветљује ово грозно убиство и покушај убиства. Вељко је у општини познат као »суманут«. Породични његов живот у неколико одговара овоме његовом надимку. Жена његова није могла живети са „суманутим" човеком, те га је напустила. Он је тако остао сам, и живео је у кући својој без игде икога. Патио је од јаке несанице и по неколико ноћи проводио је у седењу или стојању у својој кући очекујући да ће му се неко зло десити. Мира није могао никако имати. Једнако је био у страху. Нарочито су га мучила нривиђења и пречувења: чинило му се да »неко сс долази да га покраде и да га убије. С тога је увек са собом држао го нож у руци, а нарочито кад је из куће излазио. Особито су га узнемпривади разни гласови животиња, а нарочито рикање говеди, које је само он у селу чуо сваку ноћ и које је само у њему и никоме више у селу ужасне мисли производило. Особито узнемирен и уплашен био је ону ноћ, када је убиство извршио. Те ноћи није тренуо. Кад је изјутра из своје куће изашао »нулсде ради", он је случајно наишао на Петрију, напао је и убио је мислећи да је то она која га краде и плаши. У њему је дакле још из раније била створена болесна мисао да му неко о глави ради. У овом сусрету са Петријом он је опет помоћу својих болесних мисли у Петрији, којамусекао »сотона к причинила, нашао кривца, који му о глави ради,, и који му не да мира и спокоја, кад је тако, онда није ништа природније него доћи на мисао одбране. Од мисли до извршења дела у случајевима самоодбране, па макар она била и иа патолошкој основи заснована, није далеко: мисао се у дело претвара и бива оно, што је и Вељко учинио, напада се и уништава се противник. Дело овако нормална је последица иаралогичне замисли, а према томе кад је ненормална замисао, која је узрок делу, онда и дело које је њоме проузроковано не одговара нормалној исправној можданој радњи. Вељко је дакле имао халуцинације и илузије, услед којих је оба дела учинио. Свирепост са којом је Вељко убиство извршио, мрцварење, и безобзирно бодење своје жртве; равнодушност његова кад се жртва његова стропоштала у јендек; одлазак његов после тога у кућу; понован и безразложан излазак из куће и одлазак ка убијеној жени; нападај на Саву, који је случајно туда наишао ; ноновни хладнокрвни његов повратак са ножем у руци у своју кућу; велико раздражење у коме се налазио; са свим случајно извршење оба ова дела при случајном сусрету , са евојим жртвама без свађе, без разговора; кад се у обзир узме да је погинула Петрија била слаба старица од 60 година и саката у леву руку која се није могла бранити нити

/•