Сион

388

да своди и групира Факта и да их пластично излаже. Ренан заиста влада вештачким пером; али у такоме делу, кога се он латио, кад је погрешан основни поглед или кад је лажан правац, то штети истину; јер је не тумачи него крије од очију читаочевих. Писад каже, да је његово дело биограФија ; многи назнвљу ту његову књигу роман; а градити од историје јеванђелске роман, то не само да је непотпуност, него је још и преступ — како год окренеш: и у моралном, и у научном, па чак и у естетичном одношају, а већ и да не говоримо о религијозном. Међу тим критичари имају право. И заиста, како би се и могла друкчије назвати књига, у којој највише суделује уображење, које се не потчињава историјској истини, него себи потчињава историју и са свим се слободно размеће у области њезиној ? Нама Ренан претходно каже, да ће он у своме делу бити као вештак, који има право и потребу да много погађа и ствара у историји. „Да би се оживеле високе личности из прошлости, ваља се послужити у извесној мери досетљивошћу и проридањем. Велики живот, то је органска целина, која се не може створити само простим прибирањем Факата. Дубоко осећање мора обузимати укупност живота и од различности стварати целину. Вештачки таленат у такој прилици диван је руковођа; овде би могао пристати одличан такт Гетеов. Прави услов вештачких производа ово је, да се створи жива истина, у којој би сви делови били у тесној свези међу собом. У оваким историјама, као што је ова (јеванђелска) највише ће доказати да је истинита то, ако се из текстова начини приповетка логичка и истинита, у којој нема никаке разногласности...." Л.епа правила — за историјски роман. Истина, њима се може послужити историк само у неколико, али веома пажљиво. Али писац живота таке личпости, као што је оснивач хришћанства, господ наш Исус Христос мора са свим одбацити та правила на страну, пити сме по ћефу сликати онога, који не спада у ред об.ичних људи. Оно — мора се признати