Студент

šta ko želi i očekuje od BUDUĆNOSTI

R. V. zemljoradnik. Okolina Prokuplja. 51 godina. Ima ženu, tri sina i dve ćerke. Ja sad očekujera autobus. Sad malo posmatram da li bi slučajno naišao. Inače, onako na mom srcu, ja ništa ne bi želeo nego da se očuva mir u svetu. Da mi deca dobro žive, jer ako bi došlo do kojekakve trzavice, ništa mi nije. To mi je najviše na srcu. Ja nisam mnogo ratovao, ali jesam malo za ovog rata. Tskusio nešto. Sve čovek kroz svoj žlvot što stekne sruš) se i zgubi se, a što je najpore: izgubi čovek život, a onda nlje učlnlo ništa. Ja sam se za vreme več u bugarskom ratu rodio i o tome ne znam ništa, a ovo sam sad iskusio. Ne bih želeo nikada da dođe do toga. Ne mogu do kraja ništa ovako da ocenira do jedno: Nadam se da kroz vreme, kroz izgradnju, trebamo u zadrugu kroz kooperaciju. Pošto su deca otišli ja ne mogu doveka da radira. Sada nismo kao što je bilo nekada. Selo se izgradilo lepo. Živi se. A političke stvari,, ne možemo. Tma ko to da misli, ko je za to plaćen, a ja, šta mogu ja. Radim. obaveza prema državi još uvek postoji. Radim, bez rada ništa. Radim na poljonrivredi, ne pušim. Tmam dece, imam tri sina. Doduše nisam ih nešto naročito iškolovao, ali ipak dao sam im malo zanata. Jednoga sam da o u srednjoj školi. 2ivi dobro za sađa, dođuše. Jednog imam u vojnoj školi. To je budućnost; perspektiva, mislim. Ima udoban stan, uredno platu prima. I onom trećem, doduše, dao sam zanat. Dob’ja svoju platu na vreme, dobar stručnjak, rar’i dobro i kaže đa neka preduzeća jesu slabo, ali ko radi, kaže, ’đe dobro, Ko radi dobro, isplati se sve. Bez rađa nema ništa. Tako sam se ja oženio u devetnaest gođina. Imam i ćerke. Uđao sam iednu. na službi nije nekoi velikoi. ali ž’vi đobro. Imam još jednu neudatu. Učila ona, dođuše, osmogodišnju školu, ali nismo mogli dalje, ostala je sa nama. R. 2. Kućna pomoćnica. 42 godine. Decu ću ,da izvedem na put. Oni će da mi pomognu. Hoće 5 sad da pomoenu. Volela bih da muškarci imaju razumevania. Volela bih da stalno ’dem da gledam balet. Umreću u krugu porodice. R. Dž. Okolina Prizrena. 21 godina. Roditelji su mu u selu. Sofer. ‘ r „Vb!io bih đa učiin tieki zanat i onda da se kvafifikujem u preduzeću. Ja sam kao šofer i hoću da se zaposlim u preduzeću ako može, ako ne može, tako ne može dalie. Naučio sam u Armiji. Ja bih volio iednog dana da kupim svoj kamion, da vozim. Ali kad bi imao para?

Bilo gde da radim. I u Kosmetu, ali bi voleo da kupim. Nisam još ženjen. Mislim da se ženim za ove dve tri godine. Idu godine! Ja tražim posao. Moji su kod kuće: i brat i svi, na zemlji. Meni ne treba više od sto hiljada. Volim današnje žene. JA CU DA PORASTEM. I IMAĆU DECU. I TATU M. S. Učenica II razreda osnovne škole. Ja ću da porastem. I imaću decu. I tatu. I neću više ići u školu i nigde. I ići ću u Italiju. Voziću se avionom. Imaću puno para i kupiću tati kola. Obećala sam. INDUSTRIJA MORA DA NAM OMOGUCAVA DA BUDEMO SLOBODNI M. I. 30 godina. Završio svetsku književnost, Piše. 2ivi od toga što vodi jedan bife. Ima oca u provinciji. 2ivi sam. Ja mislim, kad bi stvari krenule nagore, neće se tu brzo ništa promeniti. Bilo bi to jedna h’sterija. Niz pomodarskih štosova. Imaćemo brak od godinu, od dve, ili neki eksperimentalni brak koji će đa traje, recimo, po principu onoga Japanca. Kaže: ženi se prvo starijom ženom koja će da te pouči, a posle uzmi mlađu, pa joj ti uli iskustvo! To može da bude i onšta histerija. Kod žena možda i više. Oslobođena svih mogućih obzira, razgolićena i tako dalje. Misiim, žena kao žena, njoi to može da bude i prjatno da bude razgolićena, da se oseća izvrsno. Kao ženka, ona će to vrlo rado raditi i tako će biti sve veći procenat frigidnih žena. Donžuanstvo je frigiditet muškaraca. To bi dovelo do jedne opšte nervoze, a nervoza već postoj s , širi se. Svako juri. A ponekad i ne zna gde juri. Sve zavisi od toga šta ko traži i šta ko hoće. Meni, recimo, ne ostaje vremena za ono što mi je važnije; za pisanje. Krupnije stvari, koje su mi najvažnije, to su tri romana. Dva su već u završnoj fazi, osim nekih elemenata. To su mesta gde smatram da nemam dovoljno iskustva i čekam priliku da to rešim. Neću s njima da izlećem. Kad to bude gotovo, hoću da to bude maksimalno, Faktički bih mogao, al’ sticajem okolnosti, težeći za nekom normalnom egzistencijom, ja nemam vremena za to. Započeti rukopisi se gomilaju. Fali po nešto malo, aja sam peđantan, i hoću da to bude onako kako mislim. Kad pišem priče, onda su to oz biljne priče. Volira reportaže, naročito sa terena. Ja sam bio na terenu i mogu to da osetim. Volim ono što se vezuje za malog čoveka; što nije Ijubav

u klasičnom smislu, nego nešto što on vuče godinama, kao neku neostvarenu želju. Ne isključujem Ijubav parova, mada to nije bitno. Volim čoveka koji se ne bavi ničim naročitim, ima neku svoju malu Ijubav, koja se najčešće, ne ostvaruje, ili samo delimično. O tom životnom putu koji se lako može iščačkati na nekom zabačenom mestu, iz nekog slučajnog saputnika, a može da sadržava životni put čoveka koji je anonimno živeo, anonimno stvarao, koji je bio uporan; ima bar iluziju da stvara. Umreću jednom, ali s’gumo ne u krevetu. U svakom slučaju, želeo bih da završim bar jedan rukopis, da bar za njega kažem: »Ovo sam uradio kako sam maksimalno sada mogao«. Da on ostane posle mene. Bilo na kakav način da se umre, osim u krevetu. Sto se novca tiče, danas bih potpisao da mi nikakav konfor ne treba. Nadam se da ću đoći do jednog mimmuma, koji će mi obe/bediti da se bavim ovim moiim stvarima. To bi društvo moglo da obezbedi; trebalo bi da obezbedi. Ali ne verujem da će to ikađ stvarno urad ; ti. Kroz pedeset godina svet može da postoji i da ne postoji. Ako postoji, morala bi to da bude diktatura intelektnalaca. Prvo, industrija mora da nam omosrućuie da hudemo slobodni. Ako izbesrnemo katastrofu, neće biti to liko velike razl'ke u svetu. Tu postoji jedna masa, a pitanje je kako bi masa orimila slobodu. Pitanie je kako će se to odmziti na nas, ne na umetnike, nego na masu. E sađ, u međuvremenu, ta maniina. ti umetnici i naučn ; ci, trebalo bi, pre nego što se osete ootpuno slobodni da ovladaju tom masom. da je privuku. Ta mala masa umetnika prema onoi velikoj treba da se poveća, a pre toga treba da ovlada, da ne bi bilo opet mnoen ludih generaciia i yelilcih nolit ; ćara koii b ; ko zna šta i kako. izmišljali. Mislim da ako država, voiska, mornarica i noliciia hudu postoiali i übuduće, da će biti balast. Ako to, nužno zlo, bude oostoialo, biće strahovito. I tu ?ma koegzjstencije; samo tobože. i na paniru, Sve to ostaie isto, u stvari; i država i pol'tičari i vojnici. Da bi ta manjina mogla da rađ ; oo svojim mogućnostima, maksimalno kako treba, mora đa angažuje sve Ijubitelje, jer inače sve ostaje isto i sve je tako. sitničavo. Tltopiia je sve to. ko će naj ma dati izvršnu vlast. Morali bi intelektualci da se izjednače, da njihov jedan glas bude računat, s obzirom da su u manjini, bar deset puta više. Morao bi da bude jak i izjeđnačen predstavnik u svakom telu. Naravno, tu su sit-

nc Ijudske slabosti. Danas je svaki ođ njih dobar samo u svom stvaralackom okrugu. Treba to početi, a posle bi išlo. BIĆE RATA 2. K. Penzioner. 64 godine. 2ivi s ćerkom i ženom. Sta očekujete od narednih godina? 2.* Biće rata. Osim toga? 2.: To je glavno, A. ako ne bude? 2.: Blće. Recimo, posle pedeset gođina? 2.: Ne zna se za posle rata, nikad. Sta ćete Vi raditi u ratu? 2.; NiSta. Ja sam star za to. Hoćete li preživeti? 2.: Tako računam. SAMO DA NISAM GLADAN Dž. S. Okolina Tuzle. 16 godina. Zemljorađnik. Završio četiri razreda osnovne škole. Jedinac. Ne znara ja, ne zanimam se novinama. Sta znam ša će biti. Inače, ja bi lično voleo da se zaposlim. To je naibolje. Da budem siguran, da nisam gladan. Meni lično ne treba para. Ssuno pedeset hiljada. Kad bi zarađivao, ja bi sve slao roditeljima. Ne bi kupio motor. Sta će mi motor. kad ne bi nikad položio. Ne znam ja §ta će biti, samo da nisam gladan. bi išao da putujem. Ne znara kud, možda na more. Nemam ja neku devoiku, pa da trošim. Tražim posao đa živim. Svaki posao, ne znam koji. Tako bi voleo da bude, a šta znam ja šta će biti. ( DA ZARĐAJU MASINE ... Đ. K. Stuđent prava. 21 godina. Nije u SK. Bavi s amaterski glumom. Nešto što me odavno opsenjuje da zarđaju svc elektronske mašine koje upropašćuju čoveka. U veku u kome živimo, zaboravljamo na čoveka. Više mislimo na rakete, na goriva razna. na oružie zemlia-zemlia i zemlia-vazduh, nego na čoveka koji ie to stvorio. Covek se toliko upleo u to, da više nema oslobađania. To je samo iedna iluzija. Bez t s h mašina ioak čovek ne može da živi, ali ostaje pitanie šta on ima da traži po svemiru, pored tolikih stvari na zemlii. Možda padam u neku kontradiktornost zato što sam se eodinama bavio astronomijom, medutim sada se više ne bavim. I onda sam mislio da će uvek biti Ijudi koii će da posmatraiu zvezde, ali đa će se većina Ijudi vratiti prrodi. Uostalom, u Svetom pismu piše da je priroda maika svega: Bog je tvorac, ali je stvorio prirodu za čoveka. Klase će da postoje dok postoji proizvodnja, a formiranje države bez klasa vrlo je diskutabilno nitanje. Mislim da slobodno društvo ne pretpostavl ia nužno neku ansolutnU icdnakost. Od godina pred sobom očekujera da budem komunikat ? vniji, da se nribližim Ijudima, naročito preko pozorišta. Mislim da ie cilj jednog teatra human’zacija liudskih odnosa. Kad srećan čovek đođe u teatar i vidi mene kako sam srećan. biće srećan što ima još srećnih na ovom svetu. Sto se tiče budućnost 5 , ia sam uvek za to da se vratimo prirodi. Začkoliice medu liud’ma će uvek ostati, ali mislim da je clavno da se oslohodimo tih mašina. Svako nokvšaVa «a dokuči kako to treba da ’zgleda, ali mislint da plove više u mutnim vodama.

M. MAJSTOROVIĆ L. STOJANOVIC

o masovnoj KULTURI DANAS

Poznati francuski sociolog Edgar Moren upotrebljava izraz masovna kultura unekoliko drukčije no što je to uobičajeno, vezujuči taj izraz za Zapad (industnjska kultura Zapada). Ukoliko, međutim, pod masovnom kulturom podrazumevamo kulturu koja se pruža masama sredstvima raasovne komunikacije i koju te mase prihvataju, koja se dakle, stvara prema zahtevu masa i za masu, onda se ovaj Morenov »esej o masovnoj kulturi« odnosi i n« kulturu masa uopšte. ».Obrazovani'«, kaže Moren, »žive prema vrednujučem, posebnom, aristokratskom shvatanju kulture. Zato termin »kultura XX veka« njih odmah podseća na Mondrijana, Pikasa, Stravinskog, Albana Berga, Muzila, Prusta, Džojsa, a ne svet televizije, radija, filma, stripova, štampe, zabavne muzike, turizraa, godišnjih odmora, dokolice«. Drukčije rečeno, intelektualci »trečoj kulturi« ne priznaju kulturni status, ona je za njih nusproizvod kulture, kultumi škart, kič, šund (ođ američkog izraza kitsch, nemačkog Schund). Moren se, čini nam se s punim pravom, protivi ovakvom odnosu prema masovnoj kulturi. »Masovna kultura je«, kaže on, »kultura; nju sačinjava telo simbola, mitova i slika koji se odnose na praktični i imaginami život, sistem specifičnih projekcija i identifikacija. To je nađgradnja nacionalne, humanističke i religiozne kulture i počinje utakmicu s njom«. Masovno-kultumo delo kao taikvo Moren shvata dijalektički. Delo ovog tipa, po njemu, konstituisano je tako đa sjedinjuje u sebi čitav niz protivrečnih činilaca. U njemu su, najpre, sjedinjena sledeča dva para antiteza: biro* kratija invencija, standard individualnost. Kultuma industrija koncentrisana je, naime, na relativno malom broju sektora filmske I TV kuće, radio-stanice, redakcije novina, kompanaje za izdavanje gramofonskih ploča (birokratska organizacija) a u ovim sektonma se industrijski, po standarđima, proizvode dela masovne fculture u ogromnim serijama. S druge pak, strane, masovno • kulturaa dela ne mogu biti standardizovana na isti način kao što to biva sa deterdžentdma ili električnim peglama. Kulturao delo ovog tipa mora biti, na izvestan način, novo. Zašto »na izvestan način novo«, a ne, prosto, »novo«? Zašto široka publika (»masa«) ne želi i ne prihvata nova i originalna kulturaa ostvarenja? Ovaj fenomen Moren objašnjava pomoću fmagtnarnog kao jednog od osnovnih konstituenata Ijudske prirode. »Iraaginarao se«, kaže Moren, »ostvaruje prema prauzorima. Postoje uzor-modeli Ijudskog duha koji upravljaju snorima, a posebno racionalizovanim snoviraa, kao što su teme mitova ili romana... Proizvode se sentiraentalni romam po lančanom sistemu... Ali pod uslovom da lančani proizvodi budu individualizovani«. Jer poznato postaje dosadno, a uovo sadrži rizik da ne bu-

de prihvaćeno. Formula zlatne sredine postaje stoga stvaranje nove celine pomođu drukčiieg kombinovanja različitih standardnih elemenata. Masovno-kul tumo delo teži za tim da se obraća svakome; u isto tolikoj meri ono se ne sme obraćati nikome posebno, eto nove ptx> tivrečnosti. Da bi postiglo formulu svakom pcr nešto, delo ovog tipa mora biti sazdato na opšteljudskoj osnovi, na antropološkom. Antinomija: standardno-individualno, međutim, diktira uvođenje nacionalnog, regionalnog, folklornog (= individualnog. nasuprot antropološkom kao standardnom). Vrlo je zanimljiva dijalektika protivrečnog para hic et übique (ovde i svuda). Gledaiući u ekran. slušajući radio. čitaiući novine, korisnik kulturno-masovnog dela je istovremeno 1 ovde i tamo; njepovo ovde prožeto ie onim tamo, i obmuto. Budući svuda, on istovreme* no i nije nigde identifikujući se sa đrugima, on gubi svoj soostveni identitet. (Zivot heroja iz romana doživljava kao svoj sopstveni život). Među bitne karakteristike masovne kulture spada i tzv. svakođnevni eros. Međutim, i on je protivrečnog karaktera. »U jednom smislu<t> kaže Moren, »erotika se vraća na seksualnost, svojim stalnim aluzijama, a mnoštvo erotskih slika je sinqbolična zamena za koitus. U drugom smislu, proširuiući seksualnu privlačnost na celo telo. erotika uskraćuie seksualnosti moć koncentracije... Da li stalni erotični upaljeni žižak teži da smanji ili poiača seksualni pritisak? Izgleda da nad-erotizacija ide uporedo sa porastom polufrigidnosti i poluimpotencije«. Masovna kultura je danas, to je možda niena glavna karakteristika, kultura prezenta. Napuštanje perspektive i budućnosti u tesnoj je vezd sa jednom drugom njenora bitnom odlikom sa njenom svetovnošću. Slablienie vere u život na drugom svetu jača potrebu za što boljim životom na ovom svetu. teđ za trajanjem, za večnošću, međutim, i đalie os* taje izvanredno snazna. Večnost se ostvaruje rastezaniem i uvećavaniem prezenta, niegovim univerzalizovaniem. Prezent je zaista i u sve većoj meri glavna dimenzija masa. Bo>liora organizacijom života, komforom, kozmetikom i medicinom čovek današnjice ne samo đa je uspeo da produži svoj vek već i u smrt odlazi izgledajući i osećajući se kao mlad. Okretanje ka prezentu stavilo je u prvi plan čitav niz kultova: uspeh, Ijubav, mladost, sreću... Neodložnost sreće postaje osnovno merilo; protivrečnost sreća-nesreća razrešava se na taj način što sreća uvek trijumfuje; nesreća i dalje može biti beskrajno velika ali ne samo da ne može (u delu masovne kulture, razume se) imištiti sreću već ne raože biti ni trajna. Mladost pobeđuje starost, i to ne samo odlažući je već i usklađujući ie; Ijubav oostiže opštu prevaga nad mržnjom. Svi ovi kultovi su i ote-

lotvoreni u tzv. »olimpijcima« (filmske i TV zvezde, proslavljeni pevači, Džems 80ndi...). Kult olimpijaca vrlo je ilustrovan kao pdmer savremene mitologiie: svi kultovi rriasovne kulture plod su jedne nove. terestralne mitologiie, koja se od stare, nebeske, razlikuie time što joj je težište pomereno ka realnom. Osvrćući se na kritiku masovne kulture, Moren, naipre, daje jedno principsko određenie. Besmisleno je, smatra on, kritikovati masovnu kulturu kao izvestan entitet; kritikovanje masovne kulture ostaie prazno i besraisJeno ako ne obuhvata i kritiku mase kao takve, pošto je masovna kultura, u naivećoj meri. upravo jedan vid same te m?se kao takve. No industrija, tj. proižvođać, i masa, tj. potro ? ač, nisu, ističe Moren, u podjednaikoj meri oblikovaoci masovnokultumog dela; inicijativa je na strani industrije. Ovai momenat, s obzirom na strukturu tzv. spojenih sudova, može rezultirati vrlo kntpnim posledicama (u zavisnosti, razume se, od vremena i obima tog dejstva). »U izvesnom smislu«, kaže Moren »nalaze primenu Marksove reči »proizvodnia stvara potrošača... Proizvodnja ne proizvodi samo predmet za subjekat već i subiekat za predmet« (Prilog kritici političke ekonomije). To je upravo jedan od elemenata koji nas najviše moraju zanimati ako smo zainteresovani za dalji kurs masovne kulture i sudbinu mase uopšte. To bi, u osnovnim crtama izložene, bile neke Morenove odrednice masovne kulture danas. Glavni Morenov cilj bio je da odredi ontologiju masovne kulture. Pa i pored toga, njegova ocena masovne kulture, niegov vrednosni stav izražen je u punoj meri; »Masovna kultura fiktivno pruža sve ono što ne može praktično da se potroši. Ona je, tako. avantura života bez avantura, ogolićavanje života ispunjenih udobnošću ... Ujedno«, kaže dal je Moren, »deo života svoiih potrošača ona čini fiktivnim. Obezhčuje eledaoca, projicira niegov duh u mnoštvu shkovitih ili imaginarnih svetova, niegovom dušom naseljava mnogobrojne đvojnike koji sad za njega žive«. »Stoga se u masovnoj kulturi nikad ne susrećerco sa dubokim pitaniima čoveka u sukobu sa samim sobom, sa životom, sa smrću. sa velikom tajnom... Jer se sve odvija na horr zontali, po površini stvamih i imaginamih zbivanja, i sve u pokretu... Ta dela nisu stvarana za razmišljanje u tišini, već za one koi' su privrženi ludom, snažnom, jasnora ritmu »Duha vremena«. Građena tako da uvek i po svaku cenu favorizuju blagodeti nad nedaćama, da sve tcškoće i sukobe razrešavaju hepi-endom, kulturno-masovna dela pružaju jedan nestvaran i jednostran odnos prema svetu. odnos bez prave korespodencije sa stvarno Ijudskim.

VITOMIR TEOFILOVIĆ

Strana 8.

■X STUDENT

1968/S