Учитељ

у 5

60. То су онда логичне операције и то се

зове логично памћење и учење. Али дете |

може дугим понављањем запамтити ,5 пута, 12 = 60,“ а да никако не уме израчунати колико је то. Оно ту запамти просто само ред ових речи и то се „зна“ само дотле, док траје ова веза измеђ њих. Чим се она прекине, више се не зна колико је 5 пута 12. И ово и Логика и Педагогија називљу механично памћење. Мој један друг сад уме да издекламује цео чланак „Милош је био јуначког срца а при том ватрен, па је гледао да преким путем покаже да он није издајица,“ из старе „Знање,“ а међу тим о Милошу зна само толико, колико је слушао да се о Милошу прича и пева и колико је из свега тога разумевањем створио себи једну слику о овоме јунаку. Оно је прво механично, ово је друго логично учење, Свештеници знају толико песама и молитава на памет, а из свих тешко да знају и половину речи шта, значе, а камо ли целу садржину онога што оне и појединце и све заједно оће да кажу. То је са свим механично. Друга је ствар на који се начин ово врши. Друга је ствар, да сеи при томе памћењу и учењу врше молекиларни покрети у нерваној системи; али дух и логика не проФитирају. Они, шта више, троше своју снагу узалуд. С тога Педагогија и виче на то памћење и тако неплодно учење. Писад је то у почетку и сам поменуо, кад вели: „неколико преставника наше џедагошке учености повикаше на старо школско фразирање и брбљање... “ али опет није могао да остане доследан, но га његово настрано ФилосоФирање одвелдо право у порицање, извртање и софизам.

жЖ

И ето такав је један рад нашао места у једном озбиљном књижевном листу! Така је једна недоследаост, нелогичност, разметање и надменост, уображена величина и дрскост, душа пуна непомирљивости и логичне и моралне, могла да заузме угледно место у журналу, који се стара да тако исто место заузме у нашој књижевности,,....

|

Важност навикавања у васпитању.

(Светосавска беседа у школи код Саборне цркве)

ГОВОРИО :

ј и. Марковић

(СВРШЕТАК).

Да узмемо још као пример шрање и купање. Од коликог је хигијенског значаја прање и купање, то је већ у велико познато. Без чисте коже нема знојења, а без знојења, нема, довољно удисања, чистог и испуштања, поквареног ваздуха кров кожу. – Купање и прање почиње од дана детањег рођења, и продужава се из дан у дан до годинеин иб, па и до две године, детињег узраста. После тога, дете св навикава да се купа

лице не само сваког јутра, него свакад кад се ма чиме запрљају. То вавикавање ојачаће код детета тако, да ће оно и кад одрасте држати се стално те навике. А од колике је важности то и за здравље и за спољни углед детета, то није ни мало тешко погодити. Као ми је, што вам морам казати, да ми у школама редовно примећавамо, да се ова навика врло мало види у школске деце Ви не можете веровати, како то изгледа ружно, кад у школи ви-

увек у одређено време, и да пере руке и | дите дете коме су руке, врат и уши, што

СА + а а а а а: до метана не“