Учитељ

|

шити на школовање и друге потребе своје деце.

При изучавању рачуноводства особиту би пажњу требало обратити на усмено рачунање. Нарочито би требало пазити да се што боље изучи рачунање са разломцима и разне врсте скраћеног рачунања, као што је интересни и друштвени рачун. Најкраћа и нај-

бржа метода, при учењу рачунања, сма-

| тра се као најбоља, јер се њоме штеди

време. За усмено рачунање имају девојчице особите наклоности и дара.

Остаје нам још да кажемо штогод о предметима за опште образовање.

То ћемо у кратко учинити у идућем броју.

———–—иино—оф - је —- ===

Предавање из психологије

јр ФАНТАВИЈИ

(НАСТАВАК).

Рекосмо да је Фантазија држање представа у свести. Рекосмо да ње има у свакога, само у различној мери. Рекосмо да је она за све наше умне операције неизоставна. Да видимо сада да ли се она јавља у нас у свима приликама и у свако време подједнако ' Да ли је она у мене увек једна иста и у вас данас онака каква је била јуче и ономад и у њих од јутрос онака каква је била синоћ ' И да ли о евакој ствари подједнако! Другим речима: да ли има неких погодаба, па да се Фантазија живље јавилили не, и препрека, па да се она јавља слабије.

Има. Има их и физиолошких и психолошких. Први је услов за јачу Фантавију тачно посматрање. Што човек није никако видео или није јасно видео, то не може с великом јасноћом

ни замислити. Ја нпр. могу далеко боље себи представити онај пут преко мора, него ви“ За што — Ви опет далеко јасније него онај, који данас није био овде. За што то — И одавде видимо огромну важност онога принципа, који

данас највише веје кроз сву Педаго-

гију, а то је принцип очигледне наста-

ве, принциџ по коме се не учи речима _ и сликама, него истинским објектима. А кад се сетимо да се све образовање људско данас своди на учење речима и сликама од истинских предмета, дакле посредно и површно, неверно, онда нам није чудо што је данас тако мало великих духова и што се и данас задовољавамо оригиналним творевинама далеких векова,и ако су се од то доба гомилала толика умна блага и предавана нама у наслеђе и готовину.

Други је услов: доста крви. Физиологија је данас кадра да експериментом докаже, да се за све наше умне радње, за сваку идеју, троши извесна количина крви у мозгу. Јасно је, да ће онај имати далеко бујнију и јачу Фантазију, који има више крви. Људи. или животиње, којима се извлачи крв, постају полако слабије и неосетљивије док им се и осетљивост и енага не угаси и то је смрт.