Учитељ

Трећи је услов: чистоћа крви. Није доста да је само има, него је нужно да она има и извесне особине. Ваља јој да нема у себи угљене киселине а да има довољно кисеоника. То можете и сами на себи опазити најбоље. Кад се дуго уседате у соби, а не излазите на поље, онда вам се крв напуни угљене киселине т. ј. нема доста кисеоника и ви се осећате у некој нерасположепости и чамотињи. Онда сте чисто без мисли. Друкчије је кад се лепо шетате и чешће излазите у поље и знојите се, те вам је крв увек свежа и чиста. Што год успорава дисање и квари ваздух и крв, то слаби и Фантавију. Још боље ћете то видети доцније на деци. Ако их затворите по неколико сати у загушљивој школској атмосфери ви ћете видети, да ће она мало по мало

постати са свим неспособна за умне рад-

ње (а способна само за немир). Друкчије је са свим ако их изведемо у поље, те се лепо проиграју и изноје, па онда дођете у школу. Онда се све умне операције врше с таком лакошћу, да се скоро оно само мисли и сећа (претпоставивши, да се умором нису изнурила). А кад узмете на ум ону затвореност, која данас влада по свима школама, онда ће вам јасно бити, за што у њима, има тако мало духа, и за што га тако мало има и после њих.

Четврти је услов: мир. Све умне радње одиста захтевају неки мир споља и мир унутарњи, те да Фантазија може мирно да се ода једној ствари, с којом има посла. Немир споља и каки немир изнутра, нпр. кака ствар или кака друга идеја или више њих, смећу је и слабе.

Пети је услов: вежбање. Онај, који |

70

се никад није вежбао у замишљању и представљању онога, што је добио из впољнога света, преко чула, никад неће имати јаку фантазију и творачки дух, као онај, који се још из малена навикавао да га изазива и да га другоме саопштава, било усмено било писмено. Психологија вели, да се понављањем утврђује нешто. Физиологија вели, да не само што се то утврђује, него и онај орган, који то понављање врши, био телесни био душевни, постаје све способнијн за ту радњу што се год она више понавља. Што је чешће врша, то је све лакше врши. Што год данас ми вршимо лако, то смо некад вршили с грдном тегобом. Помислите с каком лавошћу ми данас говоримо, а сетите се каком муком дете учи да говори. Сетите се мајстора на клавиру и виолини, а помислите како је ономе ко први пут седа за клавир или узима виолину. И откуд та лакост после онде, где је пре била така тегоба Стечена је навикавањем или вежбањем. Отуда је она чудна моћ у понављања за коју су још Римљани рекли: „повторавање је мати учењу.“ (С тога, оно што ћете да будете, вежбајте се у томе!

Шести је услов: да има довољно течности у организму, те да се све органске и нерване радње живљеи лакше врше. Нарочито нека извесна пића утичу јаче на организам и његове духовне операције, и то свако на неки особити начин.

Из свега овога ми видимо, да је фантазија више нека радња душевна или појава, кад се испуне извесни услови, него нека стална, особина духовна. Отална је само у толико, у колико је наслеђем од родитеља донела већу или