Школски гласник

Стр, 305.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

првом реду намењеи. Пнсац је паш позпатп учптелЈ, сада управитељ учитељстге школе у Сомбору. У нрвом реду морам рећи да је он менн лично познат, тсао бивши колега, иа сам се нећкао да парцчем јавно евој еуд о њему, јер, пскрено речено, г. Терзитт је од оннх тппова, у које човек нерадо дира. Он је вредан, тих радепик, ие ће ингде да је ирви алп ни иоследњи, знаде да држп средину у друштву п јавном жнвоту — ирава добричпна. Таке људе ја ценим. Оин су благодат у Данашњим нашпм јавним прилпкама., где уобЈЈажене величнне, „ђенијалие" ленчште п „литерарне натријоте" коче п најмањи папредак. У тташој худој Војводннп овакп карактери тако сујако распарложили нашјавнтт п ирнватни школскп ј >ад, да натна педагошка књпжевност (н оригннална н преводпа) стоји на истом степепу, ког су постигли иатпп пекадањтт јавни: одушевљенн раденици: Др. Т>. Нат.ошевић, Др. Војпслав Бакпћ, Нпкола Т>. Вукпћевић, Петар Радуловић и т. д. Тридесет годппа овамо педагошкн гтокрет у Војводпни налазп се у иеком кателептнчком стању, изузев спорадпчких покушаја да се нашп школски проблеми решавају у светлостп модерне иедагогпје и сри. народних потреба. Овде мислим иа озбпљне покушаје бпвшег пп.'Ол. референта, г. Ђорђа Иоповића, педагошке фрагменте г. Јанка -Ј. К не ж ев н ћ а, преводе п орпгппалне члапке из нове нндивидуалне пеихологије од г. г. Ж. Благој евића, Раковића, В])тип р ашко г, озбилше тптудпје из модерие практичке педагогије од г. г. Ђоке М нхај л овића н Л». Лотнћа. Но све ово пије довољно кад се узме у рачун толикн размак времена. Мн не можемо бити задовољнн само са успеспма ових млађих радних спага, ми хоћемо да су у том новом конштруктнвном раду аигажоваиИ и миогн другп млади н способни учитељи основнпх, учитељских и других ередњнх школа. И онда пама фали иедагошка иублпкај па чак и у најбољим учитељс1Л1М редовнма, на и у самим ирофесорским зборовима. Мало, јесте врло мало се мари и за паше педагошке радове а пекмоли за етране. Да .је то тако потврдпће и најповршнија статистика о томе, колико има професора учптељских и девојачких школа, који су се иретплатили иа један илн два наша, срп. п хрв. пед. часописа, да не говорнм о

страним пед. новпнама. Тај немар пе долази само од фиианцијалпе п соццјалне стране, већ п оД иттдивпдуалне духовне забатаљености. У нас нема људи педагошких идеала. Оспм помеиутпх пзузетака, који тј)оше време п новац н своје личне угодиости, г. Терзина такође можемо спомеиутп. Видп се да воле свој иредмет, знаде да „српска школа већ одавна осећа потребу једне сређене методнке" и оп нзда.је тако дело, предајући га „са пајбол.ом памером". 2. Кад сам чуо да ће се овај спис цздати драго мн је бнло. Мпшљах ево настаје нова ера у иашој мртвачкој иедагогији. Добих и сам спис, замољен да одмах наипшем оцену. Алп као што рекох неКако ми се нцје дало да отпочпем тај посао. Био сам нетнто тужан. Тај оссћај чиНп мп се да је осетпла и наша учител>ска публика Илп пак ип у руке није узела ово дело. Узалуд сам очекивао да јавно чујем каквоје расположење у натпој јавттостп према тој новој књпзи. Алп еви ћуте као заливени. У себп сам мпслно: кад су у Европи тако немарнп или иемају петл>е да јавно оцене то дело, зашто да се чује моја реч из оваке далдтне. Био сам поеве напустио вољу за тај посао. У том изађе Кттежевпћева крнтика у „Нов. Васпитачу" п једап мој пријатељ из Европе, поштовалац г. Терзина, ионовт! ме замоли да напншем оцену на овај спис. И тако синоћ узех књигу, прегледах примедбе тпто сам их ппсао ире неколико месеци, и хоћу да се курталишем и тог посла. Кад узмем све у обзир (ауторову вољу, иаше слабе педагошке прилпке, и т. д.) могу рећп да је ово Терзиново дело ипак напредак кад се упореди са оним што досад имадосмо у Војводпип. Кад помислимо даје боље ишта него лп пишта, и кад имамо на уму како се у нас патеже с тим иредметом у сомборским учит. школама, онда и ми одобравамо акат сјш. прав. народног тикол. савета, с том примедбом да се овај сппс ограничи само па Сомбор, јер н. пр. г. Шумоња у Пакрацу зацело не би пристао да предаје методику по овој књизи. Искрено речено „Оптпта Методика или Дидактика" разликује . се од Радуловићеве сличпе књиге само у томе, што је она краћа, несистематичнија, и што има иеке стварп, које ие би требало износити у засебно штампаиој књизи, већ, које треба споменути при предавању, као што је то била а и сада је