Nova Evropa

гићеву »Архиву«, могао доказати, да су то Копитареви пријеводи из споменуте његове рукописне збирке). Али је Копитар мислио и даље, па је гледао како би склонио Гетеа, да попут »Хасанагинице« још коју нашу пјесму »пресади на њемачки Парнас«. 10. јуна 1815 пошаље он Гетеу — преко Бертуха (дворског чиновника у Вајмару, окретна писца и преводиоца, а добра знанца Гетеова), — прву свеску »Пјеснарице« и споменуте своје пријеводе, с овим попратним ријечима: »Највећем Нијемцу шаље поред оригинала „Жалосне пјесме о племенитој Хасанагиници' такођер први свезак српских народних пјесама један Славен«. (Потпис на томе листу тешко је прочитати; чини се да је Ких или слично; прво слово свакако ће бити К, а са К је Копитар и иначе знао потписивати своје радове.) Гете није знао ко је то, па је питао Бертуха, а овај је нагађао да би то могао бити неки Котен (лијечник, пјесник и преводилац, омиљен у кругу романтичара). Свакако, Гете и његова околица нису знали од кога је пријевод, ни ко га је послао; али се тај свешчић чува и данас у Соефће-Зећ Шет Атсћлу-у у Вајмару.

У мене су тачни преписи тих пјесама, од којих сам једно десетак приопћио у разним чланцима и расправама, док остале није још нико штампао. Зато можда неће бити на одмет ако овдје барем једну до данас нештампану, и то одмах прву из прве »Пјеснарице«, приопћим и у оригиналу и у Копитареву пријеводу:

Момак и дјевојка.

(Вук, државно издање 1, бр. 422.)

(1 девојко, питома ружице !

} ] РУ

Кад си расла, на што си гледала 7 Ил' си расла на бор гледајући Ил' на јелу танку поноситу

Ил' на мога брата најмлађега7 —

0] јуначе, моје јарко сунце! Нит' сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу,

Нит на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла.

Bursche und Madchen. (У вајмарском рукопису бр. 1. Ој Мадсћеп, запНез Кбзјетл, Ale du bist gewachsen, auf was hast du geschaut? Bist du gewachsen, auf die Fichte schauend, Oder aut die Tanne, die schlanke, stolze, Oder auf meinen Bruder den allerjiungsten?

146 :