Nova Evropa

čudio što se pesma o Strahinjiću Banu završuje onako viteškim oproštajem, i posummjao da to možda nije dometnuo nemački prevodilac, Gete ni tu nije pravedam nego misli da se onaj »barokni« postupak može tumačiti »varvarskim nekim prohtevom«! Medjutim, za sve vreme on je oduševljen našom narodnom poezijom onako uopšte, a naročito lirskim pesmama. Iz njih mu »sviće jedno sasvim novo čovečanstvo«; ome su mu »beskrajno lepe«, »lepe u najvišoj meri«; om ih u prikazu skicira jednu po Jedmu; on ističe zanimljivu činjenicu, da jedam polusirov narod ume dati izvesne tančine koje se nalaze 105 samo kod kulturnih Francuza (kod Beramžea); om recituje neke od njih sa tonskim uživljavanjem, a neke uporedjuje s Pesmom nad pesmama, »a to nešto znači«.,,. Lirska pesma za koju je specijalno dao ovu visoku ocemu bila je »Ranko i Milica« (posle nazvana »Jovo i Mayrija«). A najviše ga je odbila epska pesma Marko i kći Kralja Arapskoga, Eto dva karakteristična ekstrema, U lirskoj pesmi, ruža jedna vetrom nošema vodi nas šatoru Jovovu, gde najpre obadyvoje dragih rade — on piše, ona veze, — pa zatim milo čaутђаји. Тај его »zaljubljeni odmor posle rada«, s onim finim početkom, oduševio je pesnika, Zašto? Jer je tu odjeknula jedna mtimna žica njegove duše: uvek uporedna slava rada i ljubavi! I razgovor dvoje dragih jednostavam je, pitom bez sentimentalnosti, Sličnost s navedemim mestom »Pesme nad pesmama« vrlo je površna {razgovor dok mjema glava počiva na njegovoj ruci), Što je baš nju, mače osrednju, tako odlikovao objašnjuje nam dakle taj mirno plemeniti ton pesme. Gete se i sam zaljubljivao do pre neku godinu, ali mu je tada bilo već blizu 80, — U onoj drugoj pesmi, nesrećni naš Marko sasvim је хабтфо, Рте зуеба, Кипе ве arapskoj devojci svečamo i glasno da je nikad ostaviti neće, i dok oma pred tamnicom misli da se to na nju odnosi, Marko dole metnuo kapu na koleno pa se perfidno svojoj kapi kune. A. kad se zatim nadjoše vam opasnosti, Još sa dva dobra konja i bisagama punim dukata, koje su takodjer tastu pridipli, i kad devojka obasja Marka na prvom odmoru svojim crnim osmehom, Marko zažmuri i preseče je, Da se oceni pravedno ova strašna pesma potrebno je dublje zaći u njezinu suštinu, udubsti se u motive narodnog pevača. Gete se mije mogao savladati da to čimi, Dosta mu je bilo kad je video da je tu Marko i krivokletnik, i nevernik, i razbojnik, ı divljak,

TI

Posle ovoga istorijskog pregleda (koji je uostalom opširno dao Milam Ćurčin u svojoj studiji: »Das serbische Volkslied in der deutschen Literatur«, Leipzig 1905), udjimo u psihološko objašnjenje Geteova suda. — Od pesama

153