Nova Evropa

rala Geteu, (Ona vidi u Marku jednog skandinavski besna diva, koji »plahovito uživa u opasnosti«, i koji predstavlja svoj narod po tome što je »tamo snaga i smelost sve, dok ovde kod nas nešto vredi i pamet i oštroumno i mudro hvatanje prilike«,) Njezin sud, razume se, nije morao uticati na Getea; nego tako je mišljenje bilo onda kod obrazovanog sveta u vazduhu, Trebalo je, u ono vreme, roditi se u narodu, doživeti tamo narodmu poeziju, studirati je. s romantičkim mentalitetom, voleti narod i u druđe dane izvan nedelje, pa da se udje u suštinu narodne poezije. Takije bioJakov Grim. On oštro kori Engla za onake reči o Marku; a na Geteovo stalno vajkanje o našem varvarstvu pisao je Grim, da su varvarski i toliki motivi klasične poezije, pa Gete preko njih prelazi, Jeste, veli Gete na jednom mestu, ı Sofoklo bi bio odvratan mestimično da se radi samo o motivima; ali grčka poezija i jeste u tom velika što take motive savlada lepotom pesničke transpozicije; »najviši-je cilj umetnosti lepota, i ona deluje na kraju krajeva бгастјота«. Обеkivali bismo da Gete ovu lepotu prizna i pesmi о Lekinoj sestri, i onoj o zidanju Skadra, jer je u obadve pesnička dikcija i motivacija vanredno. živo zaodela i iznela samu grubu fabulu, tako da nas neka silovita i demonska lepota osvaja iako mam se pamet buni, Gete nije nastojao da se zadube u primitivna pesnika onako kao u svog mudrog Sofokla. A Grim se zadubao, i nazvao naše epske pesme jedinstvenim, naročito one O Marku, a »Zidanje Skadra« — »jednom od najdirljivijih poema svih vremena i naroda«, Humanitet hoće Gete, onaj koji su nazivali Srčkim, i za koji je Vinkelmanova formula bila; »Plemenita jednoatavnost i mirna veličina«, dok je Geteova formula glasila: Ifigemija. Trebalo je biti romantičar pa naći humamiteta i u priprostoj duši iz narodne poezije. Tako je pisao čuveni istoričar i prijatelj našeg naroda, Johannes von Miller: »Tu je jedno neočekivamo čojstvo, tu je narodna nepokvarenost sve veća što se upuštate dublje u Arbaniju i poverljivije u kolibe crnogorskih pastir4, Neće vam se tu pružiti ono što zovemo humanitetom a često brkamo sa razmaženošću, ali ćemo naći prirodu jednog naroda koji nam za humanu plemenitost daje mmogi drugi dar, naročito krepko osećanje za narod i zemlju, kakvo kod nas više ne izgleda odomaćeno.« Jakov Grim je isticao, od svoje strane, »nežnost 4 бозродефуо« пабеба naroda, nesamo ро pesničkom stilu nego i po sadržaju pesama, jer da taj narod gaji »plemenito osećanje prema prijatelju i neprijatelju«. Gete, koji svuda traži ono što je opšte-čovečansko, zadržava se na lirskoj poeziji, budući da su lirska raspoloženja sličnija medju narodima nego epska. Svaka epopeja ima svoje istorijske i rasne premise bez kojih se ne može pravo razumeti. Romantičari su voleli baš epiku, jer su bili »nastrojeni« istorijski: sanjajući o nekakvu pračovečanskom mitosu, oni S voleli isttaživati duh naroda i u

158