Nova Evropa

THU

Jedna duboka razlika deli Getea od romantičara i u shvatanju greha. Na toj temi sazdana je ona pesma o »Marku i kćeri Kralja Arapskoga«, na koju valja da se ovde vratimo, Zašto je ispevana ta pesma? Niti ima ikakve istorijske osnove, miti i malo, iu kom pogledu, može da uveliča junačku slavu Markovu. Ona ба na prvi pogled unižava, reklo bi se, karikira, No bilo da je pesmu ispevao duhovni kakav rob koji se rado smejao onakom načinu oslobodjenja; ili kakav mantijaš, koji je hteo reći da su grešni i najbolji medju паша, 1 да se valja otkupljivati pred Bogom, — u svakom slučaju pesma je značajna po onoj moralnoj hrabrosti, sde Marko drage volje priznaje i najveću svoju podlost. U »Idijotu« Dostojevskoga, neko predlaže na poselu da svak ispriča ponešto iz svog života, ali ne najlepše nego najružnije čega se seća; što Je u Dostojevskog predložila jedna po· тајо рафојохка kirurgija mozga, to je u Markovoj pesmi kazano obično i bez patosa, Dostojevski je dobro opisao psihološku istinu, da je to zapravo једап etički patos kad stradalnik ili drešnik ističe svoje rdjave strane pred drugima koji se hvale lepotama i vrlinama. To je jedna vrsta prkosa protiv svoje hude sudibime. Kad se brani goli život, malo ostaje čoveku za lepotu i harmoniju! Kad naš narod kroz Marka ističe svoje mane, to dakle nije znak da on nema smisla za lepotu duše, nego baš naprotiv, Mogla bi se ova pesma dakle osmotriti s te strane, kao 'da Marko kaže: »Zovete me, blažena gospodo, divljakom: e, za nat, biću još divljiji«; ili: »Vi me slavite, a Ja sam bio katkada {i podlac«, Primitivan i uznemiren džin, pod bičevima Eumenid4, diže zadužbine da umiri savest i Boga, Koliko je naučnik opijen istinom, i umetnik lepotom, Marko je opijen pravdom, sve baca та kocku, da brani pravdu od drugih, — on pati što je pravdu pogazio sam, On se pošteno kaje što Je ubio Musu, »boljesa od sebe«, on priznaje Sdegod se uplašio da se zbilja uplašio, pa {{ da je bežao. Ta istinitost etička velika je, možda Slavna vrlima 4 Магка 1 пагода Кој! ба takog peva. Gete posmatra Marka kao пејоб рабапа, а on eto, u svoj divljini, ma nešto od »hrišćanskog viteza«. Bilo kako bilo, on za razliku od tolikih drugih nije zabavljen samo podvizima, nego ima vremena i da misli o sebi,

U smislu ovalkoga rasmatranja, mogli bismo navesti Geteove retke iz drugih mesta. Jeste, »najviše što čovek može postići, to je svest o svojim uverenjima, poznavanje sama sebe«. Ali savest dpak nije zato tu da nas muči; savest je »sunce u tvom moralnom hodu«, Ko radi taj i greši: »Nije mi drago kad vidim čoveka odveć nežne savesti«, piše on na drufom mestu, »jer to znači precenjivati svoje moralno ja ı nehteti mu ništa oprostiti. “Taka savest čini ljude hipohondrima, ako se ne prevagšne velikom mekom delatnošću.« Il: »Protestantska Crkva i odviše je opte-

160