Nova Evropa

retila pojedinca, time što sve svaljuje na njegovu savest i borbu, dok Katolička Crkva oprašta grehove; protestanski čovek usled toga gubi snagu da bude u harmoniji зат за зођот«, — a to je upravo glavno! »Ne činite rekriminacija, ne prigovarajte za ono što je prošlo i što se više ne da izmeniti! Svaki dan postoji sam za sebe, Kako bismo mogli i živeti ako svaku veče ne bismo sebi davali apsolutorij«,.. Jednom, pri rdjavoj volji, m veli: »U manastir mogu samo oni koji su snabdeveni dobrom rezervom grehova, da bi onda, uskoro ili docnije, uživali u tome da se sami muče kajanjem«, Najzad, »grešiti znači slušati prirodu koju nam je Bo dao; naročito ako čovek ima talenta, on treba da se snadje u svom odnosu prema Bogu, Radite! Dozvoljeno ie uživati Ži-

vot; štaviše, to je naša dužnost prema domaćinu, koji — diže trpezu kad misli da Je tome vreme«, Hrišćanski Bog kaže: »Pijte i jedite, ovo je telo moje ı krv moja«, — a Geteov Bog: »Ovo

je trpeza moja« ,

U svojoj autobiografiji piše Gete, da se oslobodio straha od Boga i savesti još kao student u Lajpcigu: »Ja sam već od mladosti verovao 'da sam u vrlo dobrim odnosima s mojim Bogom; pa sam bio uobrazio, posle nekih doživljaja, da je čak on meni ostao nešto malo dužan, i bio sam toliko smeo da verujem, kako bih ja njemu imao pogdešto da oprostim, Ta uobraženost osnivala se na mojoj beskrajnoj dobronamernosti, te mi se činilo da Je trebalo da mi on u njoj više pomaže« . . Slično se ispoveda u »Viljemu Majsteru« fakozvana Lepa Duša: »Ja mogu reći, da se nikad nisam vratila praznih ruku kadgod sam tražila Boga u teskobi i nevolji«. Obraćati se Bogu sa dubokim užasom od greha, poznati kaznu, anapred okusiti ukus pakla, to za nju nije prijanjalo: »Kadgod bih mislila na Boda, bila sam vedra i raspoložema,... onu stvar koju zovu grehom, ja još nisam poznavala«.,. To govori jedna hrišćanka. 1] Gete je obožavao Hrista, kao najdivniju pesmu života. On doduše nije тобао za sebe reći, kao njegova jumakinja, da nije poznavao greha ni okusio dorčimu griže savesti, Naprotiv! Ali u takim slučajevima očajanja, pod bičevima Erinija, on je hitao da otkine po komad od svog živog srca i baci ga besnoj bajci, da se oslobodi, te da opet uskoći na krilatos Pegaza, i nastavi svoj put. Te njegove žrtve, te njegove ispovesti grehova, bili su »Verter«, »Gec«, »PFaust«, »Klavigo«, i tako dalje, dakle to su bila dela, Za Getea bi i Marko bio smpatičniji da se oslobadjao svojšh demona novim, boljim junaštvima, mesto da se otkupljivao od Boga zidajući mu crkve, Uostalom, i narodna postavka da Marka goni očeva kletva, Geteu Je bila neprihvatliiva. Uzaludno bi dakle bilo pred Geteom i ovako braniti Marka: da mu je ropstvo katkad mračilo dušu, pravdajući mu i ružne grehove; a da se posle kajao, posmatrajući se pod vidom čiste čovečnosti. Jer bi Gete odgovorio: »Nije ispovest pred druđim nikalwo junaštvo

161