Nova Evropa

Benedetto Croce piše; »Pjesniku, slikaru, kojemu fali forma, fali mu sve, nema ništa, Jer nema sebe,« Samo što Kroče pod »formom« razumije neštosasvim drugo nego što je Šegvićeva »vamjska forma« i »tehmika«! Kroče, kao spiritualističli filozof, poriče formu u smislu materijalističke spoljašnje tehmike; njegova je forma čisto duhovne prirode, tojest stvaralačka fantazija, I drugu Kročeovu tvrdnju G, Šegvić je potpuno krivo razumio, Istma je, Kroče je rekao: »L intelletto č amche sentimento« ({»Intelekt je takodjer i čuvstvo«), no G. Šegvić nije opazio da je Kroče ono »anche« ({»takodjer i«) dao štampati kurzivom, jer je htio da kaže ovo: intelekt, osim što može da djeluje autonommo, ispoljavajući se iu majuci {to sam i ja isto htio da kažem s onim »kao takav«, našto me je G. Šegvić zapitao začudjeno: »Nego kakav«?), djeluje i u poeziji; ali tu djeluje poetično, lojest pretvarajući se u pasijonalno-fantazijski fmpuls, Imteleki nije isključen iz poeгаје, пебо se u njoj očituje na sasvim drugi način nego u natci. Da to mije tako, koja bi razlika bila izmedju poezije i nauke? Za Damteovu »Komediju« kaže G. Šegvić ovo: »Od početka do kraja, Danteova pjesan je alegorija. To пшко nije nikada stavio u sumnju«, G. Šegvić je apsolutno neupućen i u ovo pitanje, Književni istoričar De Sanctis, dokazujući da je Dante u početku imao itelektualističko-alegorijske паmjere, ali ih se je docnije, u vatri stvaralačkog zaleta, oslobodio, piše: »Oltre a cio, Dante erapoeta. Invano afferma che „poeta vuol dire „proleta, bamditore del vero, Sublime ignorante, nom Ssapea dov' era la sua grandezza. Era poeta e si ribella al allegoria,.. La realta straripa, oltrepassa lallegoria... Indila disperazione de comentatori...« [»Storia della letteratura italiana«. Vol, I str, 135. Izdanje Treves). (»Osim toga, Damte bijaše pjesnik, Uzalud tvrdi da „pjesnik znači ,prorok”, glasnik istine, Uzvišemi neznalica, nije znao gdje je njegova veličina. Bijaše pjesnik, te se buni protiv alegorije. Realnost se prelijeva i prelazi preko alegorije,.. Otuda očajanje komentatora,..«), Na istom gledištu stoje Кгобе, Ес sler (Vossler), i drugi, Dakle, Dante se otma od alegorije i savladjuje je, jer je pjesnik, te jadni i suhoparni komentatori uzalud traže alegorijsko značenje mnogih Danteovih prizora, veličanstvenih u svojoj realističkoj plastici, koji su, baš zbog svoje žive plastičnosti, potpuno daleko od svake spoljašnje intelektualističke primjese, Зато stihotvorci bez mašte mogu da pnovedu alegoriju »od početka do Кгаја«, А G. Šegvić, zgražajući se ikerubmski, kliče: »O a&slavni oče Dante, kojemu se klanjahu vjekovi, obori te Dr. Albert Haller, sredmjoškolski mnastavnik u Dubrovniku«, I te riječi

334