Nova Evropa

Прослава Гетеове стогодишњице,

у Немачкој, и у осталој Европи.

Из огромног низа прослава, предавања, публикација, и других разних манифестација поводом стогодишњице Гетеове смрти, споменућемо овде само неколико крупнијих, у облику фреске. Јер, у ствари, све је још свеже и недовршено, и Гетеова Година наставља се; а Немци ће се већ постарати да — на крају — добијемо потпун преглед и исцрпан извештај. Одиста, овом је приликом већ опширно коментарисана и целокупна објављена литература о Гетеу за прошлих сто година, и то несамо по стручним часописима и књижевним листовима него и у дневној штампи. И тешко је замислити народ који би тако стручно и толико исцрпно писао о којем свом великану како су то учинили овај пут Немци о Гетеу. Мора се уједно напоменути, да су и прославе Гетеа у страноме свету значиле за Немачку догађаје првога реда; а са свију страна глобуса стизале су вести о прославама и листови са чланцима и извештајима NOBOJLOM стогодишњице. У самој Немачкој, треба истаћи да су сви велики дневници — партијски и информативни — посветили своје бројеве од 20. марта (Недеља пред 22. марта) Гетеу. У њима је прикупљен огроман материјал. Спомињемо поименце: »Егапк!игћфег Детфип«, са многобројним прилозима у којима се хоће да истакне Гете као појава физичка, историјска, човечанска, уметничка, и као јединствен феномен. Затим »Kolnische Zeituns«, Koja прави анкету у неколико својих бројева, по питањима: »Је ли Гете наш» — Уколико је наш» — Шта за нас значи Гете2 — Како се током столећа мењали слика и појам о Гетеуг« — па долази до закључка да права и коначна биографија Гетеова — има тек да се пише. Главни католички орган »Сбегтапја«, у једном специјалном броју, подвлачи религијозност Гетеову: његова врховна мудрост — каже састојала се у коначном одрицању. Гете је разумео Хришћанство, и хтео је да га превазиђе; али га није могао превазићи, и увидео је то. И казао... »Реџћзсће АПбетепе Х еј«ип 8« доноси бројне прилоге под заједничким заглављем: »Је ли Гете одиста живеог« Наводи савременике који су се овим питањем бавили, затим разне велике људе Деветнаестога Века, и напокон чувене савременике. Хуго Хофманстал, например, рекао је, да нам Гете као основица образовања може да замени целу једну културу. Кајзерлинг каже: Гете је привидно живео на површини, недајући догађајима да га до краја истроше, али је с времена на време

295