Од:
До:
<< Претходни

Резултати 201-300 од 650 пронађених. Претрага трајала 1.757 милисекунди.

Следећи >>
  • подлаце не казнимо.“ Српски свет, који је са великим изненађењем саслушао брата Милана, узруја се. Ах

  • јавност, да види остали српски свет, шта се може у Карловцима догодити. Стража. Вести из места и са

  • Радо да од бога нађеш? Што увреди Бога, веру и цео српски свет у Кикинди ? Зар света вера православна

  • новац давала српским заводима од којих би опег мање више српски свет хасне имао, но га је дала туђину на

  • реввовррваливевешенирри ве етевеве АЊИЖНЕВНИ ОГЛАСИ Сад је баш изашла књига; СРПСКИ СВЕТ Са овом садржином

  • изнети пред српски свет, и поздравити их са цвећем и венцима, онако, као што их је и ономадне вредни

  • отуда успеха, онда ће пустити да факта из год 1 880—1881. говоре, ал на меродавном месту. Овдашњи српски свет јако је изненафен појавом овог човека, који у сваком погледу даје и сувише јемства за својеречи те

  • свикао се тамишварсхи српски свет, да у својој средини сваке године види бар по једну српску забаву. Па

  • , какву наш српски свет у овостраним крајевима није скоро прилике имао чути и видети. Све је то ближе

  • било даје н>егов нријатељ г, Павловић седио вмиром, но што је пресаПнковљеву историју у српски свет

  • у Бачкој по књизи „Српски свет“ Београд 1882. гдесе на страни 64. вели, да тај манастир још од

  • своје време још подробније известити, јер мислим, да српски свет о овом новом „помирљивом акту* ваља на

  • неће унију ... Али кад је недавно цео православни, па и цео српски свет славио успомену св. апостола

  • српски свет, стављамо се у главноме на тај програм. Погледом на Троједну Краљевину заступаћемо свакојако

  • пати један његов део. Ј. Т. СРПСКИ СВЕТ НА ПРАГУ НОВЕ ГОДИНЕ. Дужност је наша као новинара да

  • Ј ! Ја што се пак може и што по мом мишљењу треба посрбити, посрбио сам, али у томе нисам претеривао. Ствари споредне и оне које не спадају у најку 0 књиговодству изоставио сам са свим, као: чланци о трговинама, трговцима и књиговођама: теорија о текућим рачунима ; изоставио сам параграфе и моралну поуку, какви ваља да су трговци и књиговође,. чему је подесније место на предикаоници него ли у овакој књизи. Држао сам се дакле строго саме ствари, јер то ми је главно. Џуштајући ову књигу у српски свет желим

  • ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ. БРОЈ 10, У НОВОМ САДУ 6. МАРТА 1886. ГОД. II, НИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА. ПРИПОВЕТКА ЈАШЕ ИГЊАТОВИЋА. авно је било. ■>.' У варошиди X. било две госнође, Мида Рогозић, и Алка ћирковић. Обадве легге, младе, не зна се, која од које лепгаа. Што су лепе, али гато су им мужеви за жене добри, у варогаи пара им нема. Варога српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је било, јога за време бунапартских ратова. Мица и Алка, обе од добре куће, игале су заједно у гаколу, па су биле добре другарице

  • разликује баш тако јако, те би тако могли упознавати српски свет са сваким важнијим производом и радом

  • међ својима, па се задовољила тиме, да развесели и занесе пе- сомом својом српски свет. ж Благо

  • и талијанских ратова. Све су те приче интересантне и поучне, те је вредно, да их читав српски свет сазна. За то

  • црквено-словенског језика отуђује српски свет од цркве, и да је то један од главних повода што наш народ у

  • достиза низ млађано лице, гледајућ, како се српски свет амо слегао из равне Бачке, плодног Баната

  • цео српски свет и пријатеље српског напретка. да нас иорално у свакој датој прилици са скулљањеи

  • цео српски свет и пријатеље српсвог напретка да нас морално у свакој датој прилици са скупљањем

  • подузећу, умољаваио цео српски свет и првјатеље српског напретка да нас моралво у свакој датој прилицв са

  • српски свет и врвјатеље српсвог вапретка да нас моралво у свакој датој прилицв са свувљањем и шиљањем

  • нисмо честитали двадесетпетогодишњи јубилеум, то је знате, због тога, да потсети српски свет, да је и он

  • ОТРАЖИЛОВО Није прошло много времена, а изађе из Сумраковца и други допис. И тај допис ночиње отприлике као и онај ирви: „Чекали смо, да се нађе вештије перо, да изнесе нред српски свет голу истину, али кад нико пеће, ја ћу." Почетак је био дакле сасвим налик на онај први допис, ал онамо даље, бог-ме, сасвим се друкчије гудило. Било је ту свачега. Прво је бранио нови дописник попу и учитеља. Попа и учитељ, вели, право су имали, што су одбили предлог о иодизању нове школе. Зна се, шта је мислио нотарош

  • ток, да и остали српски свет пресуди тим више, што се тиче српске уметности и њених сликара. Ево верно

  • збивају ствари од општег интереса, па то је онда вредно, да цео српски свет зна. Тако се код нас без …  доказ пробуђене свести у Срба молчана? И је ли право о овоме и српски свет да зна? Ми велимо да јесте

  • и књиге, које чита цео остали српски свет Српске новине из Србије, из Угарске, из Троједнице, забрањене су

  • , тешко да ће их много на лепак отићи. Но у опште да би имао српски свет појма о важности иствх вођа

  • страни цео српски свет. А ко мени самцу и сломљеном човеку, и осуђеном прије суда, суда бож'јег

  • и данас Формално непромењен. И ми, изилазећи са новим листом у српски свет, стављамо сеу главноме на тај

  • . Али ево што је главно. Ја сам се разговарао са писцем тога писма и уверавам српски свет, да је њему

  • , већ здружење, које би им против таких такмаца могла помоћи а могао би и српски свет својим држањем

  • и мађарски језик, па држећи, да ће и српски свет занимати, донашамо их у српском преводу. Писма иду овим

  • препречи у том. Како је покојника овострани српски свет волео и поштовао сведочи онај силан народ из места

  • другој износе као нека страшила. Ову насталу грозу код мађарских странака приметио је цео српски свет

  • православна општина градачка. Сав српски свет се пре две године зачудио оснивању те општине, али колко беше

  • РЕГУЛИСАЊК ЂЕРДЛПЛ 9б' Нама није познато, да ли ,и који је план усвојен и кад 1н- се отпочети рад. Позвана лица зна ће већ , како треба ово велико дело отпочетп и извршити. Сваком човеку који мисли дозвољено је, да са научног гледишта сам о овом питању умствује и суди, а особито о делу, које, ако се успешно изврши, дубоко заседа у животно питање толиких држава и народа. Орби и српски свет треба тим више' да се занимају овим питањем, пошто десна обала и десна половнна дунавског корита од Београда иа до

  • Б р. 28. није читаћа књига нити је она писана за српски свет, већ је написана за свет, који чита књиге написане језиком, којим је она написана. А зашто је књига та написана тим језиком и намењена том свету, то нити ме се тиче нити ја то знам, јер не знам, шта се у њој расправља и разјашњава; ја само то знам, да је ту књигу написао Србин и то онај исти Србин, који се родио 12. маја 1822. у Сомбору, који је пред српски читаћи свет изишао први пут са прииоветком: „Бела сербска народнл ириповедка, ст

  • нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавадачко чокоће, те у корену

  • десило се нешто у нашој општини, те зато хитим, да српски свет с том ствари унознам. Наша општина је

  • роди тељима настанити у Панчеву чији грађани у првом реду, и иначе читав српски свет знаће без сумње

  • српски свет преудееио Гавра Путник упр, учитељ у Руми. Издање књижаре Браће М. Поповића у Н. Саду. Цена

  • 496 СТРАЖИЛОВО Б Р. 31. УЗ НАШУ СЖКУ. У 41. и 42. броју нашега лиета од године 1886. изашла је раенрава о нојевији Војислава Ј. Илијћа, сада ево доноеимо и елику тога пееника вашег. Што је у оној раеправи о нојезији Војислављевој казано, потврдио је сам песник још боље својим пеемама новијега доба. Српски свет имаће на скоро прилике, да целокупну појезију Војислављеву има пред собом, јер за кратко време изаћи ће „II е с м е В о ј и с л а в а Ј. Илијћа" у Београду Ми се врло радујемо, што ћемо доћи до

  • народ написао Роберт Нидергесес, уиравитељ једног васпиталишта за дечаке. Иревео и у неколико за српски свет иреудесио Гавј)а Путник, управљ. учитељ у Руми. Издање српске књижаре и штампарије браће М

  • младеж и за народ написао Роберт Нидергесес. Превео и у неколико за српски свет преудесио Гавра Пут: ник

  • живописну ношњу, како ју носи српски свет у Милаиовцу у Србији. М. Т>. М ил иће в ић у својој „Кнежевини

  • за најбољег епископв, кога најмање гледа. Да испричамо случај: Српски свет из Вел. Бечкерека

  • српски свет не одаје толико на трговину, јср наша места у њој неће оствти празна, већ he од Несрба

  • српски свет, где су школе добре, а с друге стране, што добри учитељи, не добивајући признања — те једине

  • свет се молио богу да се Фалбово пророчанство не иепуна, а знам да ће се бар српски свет молити, да се

  • Б р . 37. СТРАЖИЛОВО 591 тај рад обелезкити не да, јер је и сувише огроман и многостручан. Доносимо само лик честитог покојника у намери, да српски свет подсетимо на вредног тог старину-књижевника и на велике заслуге његове око књиге и просвете српске. Доносимо сад, кад нам блага његова скромност не може ту стати више на пут. Још 1878. године, кад је „Јавор" доносио ликове заслужних наших људи, искало је уредништво тог листа од Рајковића ФотограФију, да даде израдити слику за лист. А Рајковић није

  • тога посла, изнећемо на јавност и више ствари о њеиу, да види српски свет, ко руши наше ствари. Један

  • Јлагодарности. Ми му је ево и овим путем изричемо и одајем< ге би ли то уједно подстакло наш српски свет, л sehy

  • благајни друштва св. Саве у Нишу. Умољава се српски свет да притече у помоћ овим светим заводима. У име

  • тога, бар ће српски свет знати, ко су та господа у Белој Црвци, што тамошње срп. пев. друштво подривају

  • имадосмо да кажемо о нашим економским приликама о овој новој години. Вул Српски свет. Србија. Кад …  мирно, без многе ларме и хвалисања, али гледају да учине колико могу. Цео српски свет искреном саучешћем

  • Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti 2'75 вео иза српски свет преудесио Г. Путник .’ . 30 0 БАНКАМА

  • код нас више ствари, за које треба да и остали српски свет дсзна, с тога и јављам то у нашој милој

  • замисао и повремено преко цењене а 3аставе* српски свет извештавати; за сад пак радосно довикујем врсним

  • јунаку Хајдук Вељку. Они се обраћају и на остали српски свет, да им нрилозима притече у помоћ. Њихов …  да неби на нас она љага пала предлаже да се из скупштине одговори у „Бранвку* и да се српски свет

  • противу опстанка овог друштва. Имена нећу штедити, нек види српски свет шта се у српској. Шаарти дешава

  • садржине писма мога пријатеља, које ће сад након смрти великога покојника бити по српски свет од великог

  • признати неуморни труд проф. Карића око озбиљна послч, да речима и сликама упозна српски свет са обновљеном

  • предомислило се и познајући добро свој род и српску публику изосгавило из књижице г. 1885., пуштене у српски свет, место, где се каже, да тај свет од вајкада и већ од 1389. год. „свакога из- дајицу рода свога

  • тај спис тим више занимати наш српски свет. Исељавање у Америку трговина. Ово дана су у Бечу ушли у

  • позивали да плате што су дужни. Сад их ево јавно поимевце износимо, па нека српски свет види ко.ји су то

  • 128 „СТАРМАЈ1И" БР. 16. ЗА 1888. Ењижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужнике, који читају новине па неће да плате или узму да растурају књиге, па никад ни књига. ни новаца. Мвого пута смо их писмено позивали да плате што су дужни. Сад их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавалачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. Ево њихова 1. 2. 8. 4. 5. 10. 11. 12. 13. 14. 15. ""17. 17. 18. 19. 20. 21. 22 23. 24. 25. 26. 27. 28 29. 30

  • ствар пред српски свет само ради тога, да се види, какве је све грдобе од карактера кадра да створи чак

  • 136 „СТАРМАЛИ" БР. 17. ЗА 1888. Ењижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужеике, који читају новиее па неће да плате или узму да раотурају књиге, па никад ни књига, ни новаца. Много пута смо их писмено позивали да плате што су дужви. Сад их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавадачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. Ево њихова 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22 23. 24. 25. 26. 27

  • 144 .СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1888. именце износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавалачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. Ево њихова славна имена: ф _ н> 1. Атанасије А. НиколиК парох 7 Шашинди .дугује 16.2. Тодор Коњовић трговац у Мохолу .... „ 18.70 3. Коста МихајдовиЕ, трговад у Жабљу . . „ 6.70 4. Дане Бањанин, Шкаре код Оточца. ... „ 7.50 5. ђорђе ЈовановиК, Бингула „ 4.70 6. Илија МарковиН уадтељ у Мошорину . . „ 8.70 7. Јован ПантелиВ

  • 160 ,СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1888. именце изноеимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавадачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. Ево њихова 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22 23. 24. 25. 26. 27. 28 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36 37. 38. 39. 40. 41. 42. 42. 43. славна имена: Атанасије А. НиколиК парох у Шашинци . дугује Тодор Коњовић трговад у Мохолу . . Коста МихајловиК, трговац у Жабљу Дане Бањанин, Шкаре

  • брзо недаду изређати, те је заслужио потпуно, да му српски свет одасвуд довикне последње: »Мир твоме

  • ЗАСТАВА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА. Можда би правије било, да смо малену српску кнежевину, Црну Гору, ставиди напред, а краљевину Србију метли тек на друго место. Јер крај ових политичких непогода, крај свију јада који навалише на српски свет, малена Црна Гора показује очигледно знаке живота и напретка, а Србија све то већма иде натраг и поклецује. Узмите са које год стране хоћете, па ћете видети да је тако. На Црну Гору навалила је неродица, велики сметови и зима потаманише стоку, и поред свега тога ми

  • владиног комесара, тог Светислава Николића, зна сав српски свет, а знају га нарочито наши Шајваши. Било је

  • 168 .СТАРМАЈШ" БР. 21. ЗА 1888. именде износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавалачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. Ево њихова 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18 19" 20' 21" 22' 23 24' 2б" 26. 27. 28. 29. 30. 3132. 33 34. 35. 36 37. 38. 39. 40. 41. 42. 42. 43. славна имена: Атанасије А. Виколић парох у Шашинци . дугује Тодор Коњовић трговац у Мохолу . . Еоста МихајдовиЕ, трговац у Жабљу Дане Бањанин, Шкаре код

  • писмено позивали да плате гпто су дужнп. Сад их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који

  • 562 СТРАЖИЛОВО Б р . 36. 13 I I Р СЛАВА ПРЕПОРОДИОЦУ СРПСКЕ КЊИГЕ, СЛАВА НЕУМРЛОМ ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ-КАРАЏИЋУ I итаоци нашега листа сетиће се ваљда још онога позива на челу 44. броју »Стражилова« од године 1886., у којем је поштовани наш сарадник а некада читач и иисар славног Вука, професор Александар Сандић, подсетио српски свет, да се од онда на годину дана, лицем на Митров дан године 1887. навршује сто година, како се у лепом српском крају Јадарском, у селу Тршићу родио бесамртни наш Вук

  • ЗАСТАВА НОВОСАДСКИ ИЗБОРИ ПРОТЕ И ПАРОХА. Цео псштен српски свет обрадовао ее, кад је недавно новосадека општина нзабрала једноглаено проту, свештежике и ђакона. Из еввју српских крајева зачу се похвална реч, која је гласила: ,Живели! Тако треба!“ Има ли кога, ко је у оно време могао и помиелити, да ће се замало зачути друга реч, која ће гласити: „Не треба тако! Бврајте друкчије!* И зачу се таква реч! Конзисторија бачке епархије уништи сва четир избора, уиишти вх зато, јер беху једногласии, једнодушии

  • и поноеити. Живио, здрав и вољан био још много и много те давао и даље још више прилике, да се српски свет

  • Б Р. 43 СТРАЖИЛОБО 699 творној њеној трудби. Дична пак уметница може еа задовољ•ством и поносом погледати натраг на минуле године свог уметниковања а свеопште ће јој признање омилити и даљи рад па шат са божјом вољом још дуго и дуго задивљавала и усхићавала српски свет дивним творевинама свога јединственога дара и још јединственијега жара, који јој у грудима букти за идеалом њеним, за обожаваном уметношћу. У то име дај боже те здрава и чила дочекала и доскорашњу своју славу па и после ње остала у роду своме

  • их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају

  • позивали да плате што су дужни. Сад их ево јавно поименце износимо, па века српски свет види који су то што

  • и родољубивих младих Српкиња, ако им имена изнесем преко овога листа пред српски свет, (оне се, истина ни надале

  • . Сад их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који су Стармалог" од почетка до данас.

  • неколико всмади. Није се ту ни мало видело, да је дошао трезвен српски свет, да ода почаст повојниву. Један

  • износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавалачко чокоће, те у

  • може добити, иу њима је многи и многи српски списатељ изишао пред српски свет са својим првим саставом

  • личности изнети и радњу њихову осудити на предстојећој скупштнни другатвеној, како би цео српски свет и сви

  • (бруBра о. г. слвввти свој 25-годешњи опстевак, вредво је, да се ввш српски свет, бар у eckojeko сбевссти

  • КЊИЖЕВНИ ПРЕГДЕД 303 у српски свет, да покаже бројевима, ка> о је Сдивници узрок наша рђава настава, и како се она тачно подудара с германском реченицом „ Шулмчјстор је победио Француску!" Без сумње је писац у том раду ишао правце за својим повређеним патриотским „чувством" па је нрегрејан њиме, заборавио на хладан критеријум, који би иза правилне анализе оборио са „сливничким поразом" и основицу тога чувства. Те тако сад, гледећи како други суде о том „жестоком потресу" Србије, може данас рећп себи: „Ти

  • унео је г. К. у српски свет, н може се ионоснтп њоме, јер је одиста оригпиална !

  • наш српски свет толико засленљен па не види да све што се зове ерпско да пропада и то само зато што

  • 96 Г СТАРМАЛИ" БР. 12 ЗА 1889. Ево Књижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужаике, који читају новине па неће да плате иди узму да растурају књиге, па никад ни књига, ни новаца. Миого пута смо их писмено позивали да плате што су дужни. Сад их ево јавно поименце износимо, па нека српски свет види који су то што филоксерски исисавају књижарско-издавадачко чокоће, те у корену затиру ову радњу у нас. њихова славна имена: 1. П. МарјаиовиП, трг. Чуруг 2. ђока Поиовић „ Даљ ...... 3. Јован КрајновиВ

  • при ченејској цркви, морамо рећи, да је заиста то доста. Него за то је и постало опо омиљено. Српски свет хоће да га чује, па га и не заборавља. Ето и сад је приредило певачко вече, са 30 нов. за улазницу

  • било дивно видити овај силви српски свет у заједници. При богослужењу почаствовао нас је преч. гос

  • Стрежилсву забаву. Одбор овим псзвва српски свет, да се искупи на Стражилову, а нада се, да ће одзив бвти

<< Претходни

Резултати 201-300 од 650 пронађених.

Следећи >>